Delimično zaustavljena divlja gradnja na jezeru Ćelije, vikendice bogataša i lica sa dosijeom se ne smeju rušiti!

Opštinska inspekcija je angažovala bagere pre nekoliko godina da bi sprečila podizanje vikendica u zaštićenoj zoni jezera Ćelije, porušene su vikendoce običnih građana i lokalnih meštana. Ostale su neporušene vikendice bogaraša i kriminalaca kojima niko ne sme prići da ih poruši! Iz jezera Ćelije se pijaćom vodom snabdeva više od 110.000 žitelja Kruševca, Brusa i Aleksandrovca.

Pre par godina, komunalna i građevinska inspekcija Kruševca prinuđene su bile na pojačanu budnost u zaštićenoj zoni veštačkog jezera Ćelije, kako bi sprečile talas ilegalne gradnje na samoj obali, iznad vodozahvata. Inspektori su angažovali bagere i policijsko obezbeđenje da bi porušili temelje započetih objekata, a u tom periodu izvršene su tri takve akcije.

Uz sam vodozahvat, na levoj obali jezera, prvo su se, pre 2000. godine, naselili „važni ljudi” Kruševca. Među njima su bili sekretar Skupštine opštine, generalni direktor GP „Jastrebac”, direktor Doma zdravlja, direktorka Hitne pomoći, generalni direktor „Metalprometa”, jedan sudija za prekršaje… Poznavaoci istorije slučaja vikend naselja Ćelije kažu da je gradnja cvetala i od 2000. do 2004. godine, ali da se niko ne usuđuje da pravosnažna rešenja o rušenju sprovede u delo.

Posle velikih poplava u Srbiji koje su se dogodile 2014. godine porušene su sve vikendice i uklonjene sve kamp kućice koje su bile u zoni vode, ali samo običnih ljudi koji nisu imail političku zaštitu. Ostale su viikendice koje „vire iz vode“, koje su napravljene tako da se sa praga može ući u jezero, kruševčkih moćnika, koji su ostali nedodirljivi Zakonu i inspekcijskim organima: Vlasinac Igda (vikendica u vodi, izdiže se iz jezera, sa nesrušenim brodskim dokom), vlasnik kladionica Olimp sa nadimkom Đavo (poluostrvo od nekoliko hektara u vodozahvatu pretvoreno u privatan posed kome je zabranjen pristup, sa više velikih objekata i kafićem na samoj obali jezera, sa izbetoniranim kupalištem i kamenom opasanim priobaljem, sa neporušenim velikom dokom, a u istom kompleksu se nalazi i plantaža stubastih jabuka na površini od nekoliko hektara pokrivena zaštitnom folijom, kao iz mafijaških filmova, koja se spušta do samog jezera, a gde primena herbicida i ostalih agrotehničkih mera dovodi do direktnog trovanja jezerske vode, pošto se nalazi na strani brda koja se direktno spušta do jezera), bivši vlasnici kladionice Ž, braća Ždrokinci (velika kuća na obali jezera, sa izgrađenim kamenim potpornim zidom koji se spušta u jezero), i još mnogi drugi likovi sa policijskim dosijeima, sudije, doktori, policajci, biznismeni itd.

– Naši susreti sa divljim graditeljima su vrlo neprijatni. Ima pretnji, čak i oružjem. Fotografije na kojima su uočljive registarske tablice automobila tih ljudi pomažu nam da ih kasnije identifikujemo – kaže nam jedan od inspektora koji je bio na zadatku na obalama jezera Ćelije, dodajući da je u poslednjih nekoliko godina izvršeno ukupno deset rešenja o sprečavanju gradnje na obali jezera. U inspekcijskim službama nisu voljni da govore o imenima „investitora” čiji su započeti objekti srušeni prošle sedmice, ali su nam otkrili da su u pitanju „opasni ljudi”.

– Nadležne službe osujetile su bespravnu gradnju koju su pojedinci pokušali da preduzmu. Mene ne zanima ni ime ni prezime, ni funkcija, ni moć tih ljudi. Ko god da se drzne da gradi bespravno bilo šta, objekat će mu biti porušen – rekao je za „Politiku” tadašnji gradonačelnik Kruševca Dragan Azdejković, uz napomenu da je zadovoljan što je tokom njegovog mandata, od 2004. do 2008., divlja gradnja u potpunosti zauzdana.

Ipak, pojedini investitori su samo dva dana posle dolaska bagera angažovali majstore za nastavak radova. Tim povodom, šef Odseka za komunalne delatnosti grada Kruševca iz tog vremena Dragan Vojinović kaže:

– Ići ćemo ponovo tamo sa bagerima. Od Policijske uprave Kruševac dobijamo svu potrebnu zaštitu i spremni smo da sprečimo svaku gradnju u zabranjenoj zoni – izričit je Vojinović.

Inače, iz Fabrike za preradu vode u Majdevu, u blizini jezera Ćelije, trenutno se pijaćom vodom snabdevaju Kruševac, delimično Brus i Aleksandrovac, a uskoro će se priključiti opštine Ćićevac i Varvarin. Vodu sa Ćelija koristi 110.000 žitelja regije, a očekuje se da će biti i 200.000 korisnika. U blizini jezera, naročito u predelu vodozahvata, zabranjena je bilo kakva izgradnja. Ipak, od 1996. do 2004. godine podignuto je 25 vikendica u zabranjenoj zoni, a tri su izgrađene pre donošenja zabrane. Za sve objekte podignute bez građevinske dozvole, kako nezvanično saznajemo, postoje izvršna rešenja o rušenju.

Rasinski upravni okrug i grad Kruševac poslednjih godina čine sve da obezbede sredstva za rekonstrukciju i dogradnju Fabrike za preradu vode u Majdevu, za zaštitu sliva Rasine, a posebno jezera Ćelije i produženje njegovog veka do 2050. godine. Posle 2004. opštinska vlast sprečava gradnju novih objekata (i proširenje postojećih), ali rešavanje sudbine postojećih vikendica se odlaže, najverovatnije do realizacije projekta regulacije otpadnih voda i zaštite sliva Rasine. Prošle godine, republički Zavod za zaštitu prirode je sačinio Studiju o zaštiti jezera Ćelije, koja predviđa obaveznu zaštitu pojasa od 4.000 hektara.

————————————

Meka za ribolovce

Jezero Ćelije je građeno od 1971. do 1979. na 25. kilometru od Kruševca prema Brusu, na reci Rasini. Posle podizanja brane visoke 52 metra, napunjeno je vodom 1979. godine. Dugačko je 11 kilometara, prihvata i vodu Rasine, tako da je ovde akumulirano više od 42 miliona kubnih metara vode. Jezero predstavlja meku za ribolovce iz svih krajeva Srbije, ali čuvari iz kruševačkog „Vodovoda” na njih ne gledaju blagonaklono, jer prihranjivanjem ribe zagađuju vodu.

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply