Samodoprinos po 100 dinara mesečno za prečišćavanje vode iz Brusa i Blaca!

Uprkos čišćenju, jezero se uporno puni smećem

Bura oko sufinansiranja troškova rada buduće fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Namet će biti uveden od 2020, da bi se pomoglo opštinama Brus i Blace.

 Uprkos čišćenju, jezero se uporno puni smećem

Uprkos čišćenju, jezero se uporno puni smećem

ODLUKA Skupštine grada da Kruševac učestvuje „u naknadi troškova za usluge prečišćavanja otpadnih voda u opštinama Brus i Blace“ – gde su „locirane“ reke Rasina i Blatašnica, koje godinama zagađuju akumulaciju „Ćelije“ – izazvala je brojne polemike jer odbornici nemaju jedinstveno mišljenje o tome da li Kruševljani treba da – počev od 2020. – mesečno plaćaju 0,8 evra, kako bi se postrojenju za prečišćavanje omogućio održiv rad.

Čula su se mišljenja da bi zagađivači jezera – iz kojeg se oko 120.000 građana snabdeva vodom – trebalo da snose glavni teret, te da bi morale da učestvuju i opštine Varvarin i Ćićevac, koje su takođe upućene na ovaj vodozahvat.

Gradonačelik Dragi Nestorović (SNS) kaže da se grad bio našao pred svojevrsnim ultimatumom, a deo naprednjaka smatra da treba učestvovati u regionalnom projektu, ali samo ako u njega budu uključeni i privredni subjekti, te novi potrošači i opštine…

– Naši sugrađani su već osiromašeni, pa smo predložili da se zatraži finansijska podrška države, s obzirom na to da se radi o siromašnim opštinama, ili da se projekat sufinansira iz budžeta – kaže Desimir Pavlović, šef odborničke grupe DS.

U Gradskom odboru DSS su otišli korak dalje, pozvavši gradonačelnika da podnese ostavku ukoliko ne odgovori na koji način se o odluci raspravljalo na sednici Gradskog veća, odakle je predlog i stigao pred odbornike.

Ne radi se o učešću u troškovima grada, već o nametu koji će Kruševljani plaćati uz račun za vodu. Odbornici su, bez saglasnosti građana, za 40.000 domaćinstava faktički uveli protivzakoniti samodoprinos – ukazuje Saša Anđelković, lider kruševačkog DSS.

U odborničkoj grupi stranke „Zajedno za Srbiju“, međutim, smatraju da je 10 evra godišnje niska cena za zdravu pijaću vodu. Napominju i da je za uspešno apliciranje Vlade Srbije za sredstva EU potrebno da se radi o regionalnom projektu.

– Kruševac, kao ni druge okolne opštine, nema alternativno snabdevanje vodom za piće, a zagađenje u akumulaciji je iz godine u godinu sve ozbiljnije – podseća Vesna Vesković, odbornica ZZS.

– Brus i Blace nemaju dovoljno kapaciteta i resursa da same saniraju otpadne vode koje sa njihove teritorije zagađuju jezero Ćelije. Zato bi izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda iz Rasine i Blatašnice finansirala Vlada Srbije, koristeći pretpristupne fondove EU, jer sve lokalne samouprave iz Rasinskog okruga, ni udružene, ne bi mogle da obezbede više miliona evra, koliko je za to potrebno, smatra Vesna Vesković.


JEZERO KAO DEPONIJA

O TOME koliku štetu trpe jezero i korisnici JKP „Vodovod“, najbolje svedoče redovna zagađenja. Prošlog proleća, iz Ćelija je izvađeno čak 3,5 tone smeća, a ovog aprila je otpad prekrio oko dva hektara jezerske površine! Scenario je skoro uvek isti: padavine izazovu poplave, a one, nizvodno, „đubrenje“ akumulacije flašama, kesama, kutijama, te drugim sanitarnim i industrijskim otpadom iz Brusa, Blaca i sela uzvodno od jezera.

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply