Penzioneri izdržavaju gradjane Kruševca

Krusevac plate penzije

LAĆAJU UŽINU UNUCIMA I KUPUJU CIGARETE SINOVIMA – U gradu gde je stopa nezaposlenosti viša od 35%, a oko 4.000 zaposlenih platu prima sa kašnjenjem od po nekoliko meseci, penzije su za veliki broj porodica najsigurniji prihodi. Kruševački penzioneri priskaču u pomoć i finansiraju unucima ekskurzije i škole u prirodu, plaćaju komunalije, obezbeđuju hranu i druge potrepštine.

Krusevac plate  penzije


– Da mi nije roditelja penzionera teško da bih preživeo od svoje plate, koja je manja od 30.000 dinara, pogotovo jer imam kreditne obaveze. Iako nemaju velike penzije, majka je invalidski penzioner sa 12 godina staža, plaćaju sve komunalne troškove, kupuju hranu, a kada uđem u kritičnu fazu daju mi novac i za cigarete. Pomažu i bratu koji ima svoju porodicu i ne živi sa nama. – priča Goran Babić.

Prosečna plata u Kruševcu je nešto iznad 34.000 dinara, što je za oko 9.000 dinara manje od proseka na nivou Srbije. U mnogim preduzećima zarade se isplaćuju neredovno. Radnici „Župe“ potražuju 22 plate, oko 1.500 radnika IMK „14. oktobar“ prima iz više delova od 4.000 do 8.000 dinara mesečno, a nedavno je i 1.600 radnika „Trajala“ protestovalo zbog kašnjenja ličnih dohodaka.

PROČITAJ JOŠ:  Osuđeni političar Milutin Jeličić Jutka je danas trebao da bude u zatvoru, ali se žalio i zahtevao da izdržavanje kazne odloži

– Suprug i ja imamo male penzije, zajedno oko 30.000 dinara. Plaćamo vodu i iznošenje smeća kako bi sinovljevoj porodici koja živi u istom dvorištu smanjili troškove. Nemamo velike prohteve, a najviše para potrošimo na lekove. Od onoga što nam ostaje dajemo unucima za užinu. Nije to mnogo, ali se trudimo da im olakšamo na svaki način, jer je sve skupo. – objašnjava Mira Mitrović.

U Kruševcu je stopa nezaposlenosti među najvećima u Srbiji. Na Tržištu rada je oko 16.500 osoba. Broj zaposlenih se svake godine smanjuje, pa je sa 28.500 pre pet godina, pao na 24.665 krajem 2011. godine. U takvoj situaciji oko 29.000 penzija je jedan od najsigurnijih prihoda za veliki broj porodica.

– Sin mi radi kod privatnika koji ga plaća nekad na deset, nekad na 20 dana, i to koliko sam odredi. Snaja čas ima, čas nema posao, uglavnom kod Kineza, koji plaćaju po 10.000 dinara, ili po prodavnicama. Imaju dva deteta, u trećem razredu i vrtiću, koja imaju svoje prohteve. Pomažemo im koliko možemo. Kupimo duks ili trenerku decu, damo neki dinar za džeparac, a obezbeđujemo i povrće, jer imamo baštu na selu. Dobro je dok smo živi i možemo da im pomažemo. Ne znam šta će biti sa njima kada zanemoćamo ili umremo, jer ne vidim da će biti bolje u skorijoj budućnosti. – skeptičan je Žika Milosavljević.

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply