Nastavnik Tehničkog obrazovanja napisao dve istorijske knjige i snimio istorijski film

OBJAVIO 2 KNJIGE I FILM – NASTAVNIK TEHNIČKOG, A „DOKTOR“ ZA ISTORIJU: Petar Miladinović istraživač srpske vojne tradicije kakvog nema

NASTAVNIK TEHNIČKOG, A "DOKTOR" ZA ISTORIJU: Petar Miladinović istraživač srpske vojne tradicije kakvog nema

Petar Miladinović, profesor u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Kruševcu, u fokus javnosti ušao je knjigom „Rasinski korpus srpskih četnika Ravne Gore„. Entuzijazam prema istoriji potvrdio je monografijom „Simboli i oznake sa Ravne Gore„, a uspehe je krunisao projektima izdavanja knjige i snimanja igrano-dokumentarnog filma o hrabrim ratnicima Kruševca i okoline u Prvom svetskom ratu na RTS 2.

o Po struci ste profesor tehničkog obrazovanja, a već ste duboko zagazili u istorijske vode. Od kada datira Vaše interesovanje za „učiteljicu života“?

„Interesovanje za istoriju i tradiciju našeg naroda razvilo mi se još u detinjstvu, ali je prevagnula ljubav prema tehnici u periodu izbora profesije. Išao sam na takmičenja i osvajao prva mesta iz fizike u opštini i okrugu. U četvrtom razredu srednje škole sam se prijavio za pesnički konkurs u Beogradu na temu ‘Karađorđe i Karađorđevići’ i dobio pohvalu i diplomu. Tada sam prvi put ušao u istorijske vode, ali na pesnički način. Politička previranja u zemlji od 1998. do 2000. u meni su probudila ozbiljnije interesovanje za proučavanje bliže prošlosti našeg naroda. Na to je uticao časopis ‘Pogledi’ iz Kragujevca, našeg zemljaka Miloslava Samardžića iz Župe, kao i predavanja profesora istorije Mihaila Bojanića u Mašinsko–elektrotehničkoj školi i razrednog starešine Slobodana Nešića, profesora srpskog jezika“, poručuje Petar Miladinović.

o Uz tehniku izučavali ste i istoriju i bili aktivni u vreme studija?

PROČITAJ JOŠ:  KORONA VIRUS svakog dana obara rekorde po broju zaraženih: Za samo 3 dana u Rasinskom okrugu zaraženo 428 ljudi, otvorene još dve ordinacije u Kovid ambulanti

„Interesovanja su se proširila na studentskim promocijama i predavanjima. Tu sam se zainteresovao za rad Studentskog udruženja ‘Dveri’, koji su izdavali svoj časopis i organizovali tribine pravoslavne i nacionalne tematike. Takođe, upoznao sam se sa radom i delovanjem Ravnogorskog pokreta. Kao student otišao sam na Ravnu Goru na proslavu i obeležavanje godišnjice prvog ustanka u porobljenoj Evropi 1941, za vreme Drugog svetskog rata. Ljubav prema lokalnoj istoriji je zaplamtela dok sam istraživao porodično stablo u Arhivu Srbije, SANU i Istorijskom arhivu Kruševac“.

o Kao plod dugogodišnjeg bavljenja istorijom došla je knjiga „Rasinski korpus srpskih četnika Ravne Gore“, koja je izazvala značajno interesovanje javnosti, a zahtevala je i veliki istraživački rad na terenu. Kakva su Vaša iskustva?

„Prvu knjigu ‘Rasinski korpus srpskih četnika Ravne Gore’ objavio sam zajedno sa saradnikom iz Niša, profesorom istorije Aleksandrom Dimčićem. Istraživanja su trajala nekoliko godina obilazeći muzeje i arhive u lokalu, okolini i Beogradu. Najprijatnije mi je bilo kada bih ušao u kuću nekog od potomaka boraca Rasinskog korpusa koji bi i sa radošću i sa tugom ispričao životnu priču svoga dede, a posebno kada bi mi pokazao neku ratnu fotografiju. Istraživanje je imalo i loše strane kada bih tokom razgovora bio izbačen pojavom mlađih potomaka. Za izdavanje knjige su nam finansijski pomogli potomci Predraga Bogdanovića Brke, legendarnog pratioca vojvode Keserovića, koji žive i rade u Australiji. Pomogli su, pored njih, i pojedinci iz našeg kraja. Ova knjiga mi je otvorila put za upoznavanje i prijateljstva sa našim ljudima iz emigracije. Oni su veoma lepo prihvatili moj istraživački rad i umeli da poštuju i nagrade. Reakcije u našem kraju su bile podeljene, što je bilo i normalno očekivati. Pojedinci su mi prilazili sa oduševljenjem i zahvalnošću što je posle 70 godina istina izašla na videlo dok su drugi pisali i iznosili kritike na moje delo“.

PROČITAJ JOŠ:  Savet za bezbednost saobraćaja Kruševca raspisao umetničke konkurse za decu na temu bezbednosti u saobraćaju

o Nastavili ste niz uspešnih istraživačkih i publicističkih projekata i objavilili još dve knjige i snimili igrano-dokumentarni film, koji je oduševio publiku u Srbiji, a posebno u kruševačkom kraju.

„Posle nekoliko godina pauze krenuo sam sa istraživanjem za knjigu ‘Simboli i oznake sa Ravne Gore’. Ta knjiga je došla kao plod mog višegodišnjeg interesovanja za militariju, kolekcionarstvo i izradu vojnih uniformi i oznaka. Počela su i angažovanja kao stručnog saradnika za izradu srednjevekovnih i istorijskih kostima. Ovi kostimi se nalaze u više muzeja i kulturnih institucija, kao i u privatnim kolekcijama. Svoj dosadašnji istraživački rad na polju nacionalne i vojne istorije i kostima krunisao sam i projektima izdavanja knjige i snimanja igrano-dokumentarnog filma o hrabrim ratnicima Kruševca i okoline u Prvom svetskom ratu. Ove projekte je realizovalo Udruženje građana ‘Srpski vitez’ iz Kukljina, čiji sam zastupnik, a uz pomoć Grada Kruševca. Film je izazvao neočekivano veliko interesovanje među lokalnim stanovništvom što mi je dalo krila da nastavim snimanje novih epizoda. Film i knjiga govore o dobitnicima najvećih ordena u Srbiji, dodeljivanih za hrabrost, a to su Karađorđeva zvezda sa mačevima i Beli orao sa mačevima. Pronašao sam i opisao više od 120 nosilaca ovih slavnih ordenja. Među njima je bilo generala, oficira, podoficira, vojnika, četnika i dobrovoljaca“, kaže Miladinović i dodaje:

PROČITAJ JOŠ:  DOKTOR SA INTENZIVNE NEGE: Dramatične reči dr Jankovića, situacija je alarmantna, bolnice na gornjoj granici kapaciteta, a epidemiološka situacije se još pogoršava, APEL DA SE POŠTUJU MERE KAKO BI SE ZAUSTAVIO VIRUS!

„Među slavodobitnicima je i general Dušan Anđelković, koji je rođen u Dvoranu u svešteničkoj porodici i jedini general koji je sahranjen na Starom kruševačkom groblju. Drugi zanimljivi general je Dušan D. Krstić, koji je bio ađutant kralja Aleksandra Karađorđevića, studirao je sa De Golom i posle rata na njegov poziv predavao na Vojnoj akademiji u Parizu. Još jedan Dušan se istakao, a to je bio general Dodić iz Milutovca, koji je komandovao srpskom konjicom u proboju Solunskog fronta. U knjizi je obrađeno ukupno deset generala iz Kruševačkog kraja, koji su dobili odlikovanja, a o kojima se do sada vrlo malo znalo. Jedan zaboravljeni heroj je i najmlađi dobitnik Karađorđeve zvezde sa mačevima – Rade Dimitrijević iz sela Bučje, koji je u Prvom svetskom ratu ostao bez noge, a da bi se prehranio posle rata je radio kao čistač cipela na Promenadi u Vrnjačkoj Banji“.

Izvor: Kurir.rs/Ž.M.

Link: https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3565741/nastavnik-tehnickog-a-doktor-za-istoriju-petar-miladinovic-istrazivac-srpske-vojne-tradicije-kakvog-nema

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply