KRUŠEVLjANE ništa nije moglo da spreči, tokom druge polovine 20. veka, da od 28. juna do 7. jula budu na Slobodištu, Memorijalnom parku na obodima Bagdale, koji je, po ideji književnika Dobrice Ćosića, projektovao slavni arhitekta i potonji gradonačelnik Beograda Bogdan Bogdanović. Kruševac se tokom tradicionalne manifestacije „Svečanosti slobode„, selio u amfiteatar na otvorenom koji je građen kada i kompleks, od 1961. do 1965. godine. Publika je uživala u pozorišnim i baletskim predstavama, koncertima, nastupima najvećih imena jugoslovenske umetnosti.

Iako je neretko obećavano, povratak Kruševljana na Slobodište, na način na koji se to podrazumevalo u prošlosti, nikada se nije ostvario, ali je epidemija izgleda na putu da ponovo „otkrije“ jedinstven prostor gde je predstave, bez daha, posmatralo i više od 10.000 ljudi. Kruševačko pozorište od 15. juna do 3. jula organizuje reviju „Pod ovim nebom„, pod okriljem obeležavanja Vidovdana, velikog srpskog praznika i slave grada. Na Slobodištu će se igrati pet predstava: „Zvonar Bogodoričine crkve“ 15. juna, „Kako vam drago“ 19. juna, „Olivera, kći Miličina“, 26. juna, dan kasnije „Vilinska kočija“ i „Familija, čin treći, scena 14“, 3. jula.

PROČITAJ JOŠ:  Priznanje za doprinos i zalaganje na polju karikature sa Međunarodnog festivala humora i satire Zlatna kaciga dodeljeno Nikoli Dragašu

– Nemamo još mogućnosti da igramo na našoj sceni, pa smo odlučili da sezonu završimo na Slobodištu, a možda već sledeće godine to ponovo postane tradicija – kaže Branislav Nedić, upravnik Kruševačkog pozorišta. – Mnogi se sećaju kako je amfiteatar, sedamdesetih i osamdesetih godina, bio prepun, publika je uživala, a nastup na svečanostima u Kruševcu bio je stvar prestiža.

Pamte se izvođenja pozorišta iz Beograda, Maribora, Zagreba, Splita, opera iz Skoplja, Novog Sada… Davne 1969. Narodno pozorište iz Beograda predstavilo se „Zimskom bajkom“ sa Mirom Stupicom, Mijom Aleksićem, Milošem Žutićem, a revoluciju je izazvala opera „Gubec beg“ Kazališta „Komedija“ iz Zagreba 1976. sa Josipom Lisac…

– Narod je živeo za svečanosti, nikome nije bilo teško da nakon polaganja cveća na Spomenik kosovskim junacima pešači do Slobodišta, a mnogi bi satima ranije bili tamo, da zauzmu mesta – kaže novinarka RTS-a Gorana Mićić Mladenović. – Učestvovala sam u programima kao gimnazijalka, a kao studentkinja i diplomac radila sam u timu Momira Bradića, koji je vodio tu instituciju. Za nekoliko dana gledaću nastup svoje ćerke u predstavi.

PROČITAJ JOŠ:  Otkazuju se predstave Kruševačkog Pozorišta, zbog pogoršane epidemiološke situacije

Svečanosti su se realizovale kroz memorijalni ritual, gde su centralno mesto zauzimali čin paljenja prometejskih vatri i programski organizovan festival. Slobodište je trebalo da preraste u savremeno svetilište.

„Svečanosti slobode“ u zlatnim vremenima

– Radnje koje su se odvijale na ovom prostoru u toku svečanosti bile su u skladu s porukom ovog kompleksa: ritualni deo sprovodio se prilikom otvaranja i zatvaranja manifestacije, polaganjem venaca na spomenik u centru grada, formiranjem povorke, odlaskom na Slobodište, polaganjem cveća na spomen-ploču, paljenjem vatri na žrtvenicima od strane lučonoša, čitanjem „Povelje živih“ Dobrice Ćosića i izvođenjem monologa Prometeja iz Eshilove tragedije – priča Sanja Rutić Vorotović, viši kustos istoričar u kruševačkom Narodnom muzeju. – Ostali dani bili su neposredno predodređeni repertoaru (recital svečanog, slobodarskog duha, dramski program, koncert KUD-a, Filharmonijskog orkestra).

Čitava koncepcija programskih sadržaja u vezi sa Slobodištem, koja je nastala šezdesetih godina u socijalističko-komunističkom periodu, menja se od devedesetih godina prošlog veka, da bi zamrla od 2001. godine, u vremenu političkih i ideoloških promena u Srbiji. Vidovdanske svečanosti zadržale su rituale paljenja vatre, čitanje (nešto izmenjene) povelje i polaganje cveća. Liturgija se održava u Lazarici, a litija ide sve do Spomenika kosovskim junacima, gde se održava pomen nastradalima.

PROČITAJ JOŠ:  Priznanje za doprinos i zalaganje na polju karikature sa Međunarodnog festivala humora i satire Zlatna kaciga dodeljeno Nikoli Dragašu

Kapija sunca

Amfiteatar i ceo Memorijalni kompleks na Slobodištu još uvek su tu, čekaju da povrate stari sjaj.

HLEB I SLOBODA SU S NAMA

KOMPLEKS Slobodište, kulturno dobro od veliko značaja, obuhvata 80 hektara na jugozapadnom obodu grada. Za vreme fašističke okupacije (1941-1944), tu se nalazio logor sa stratištem za 1.650 civila i rodoljuba. Istoričarka Sanja Rutić Votorović navodi da je 29. juna 1943, kao vid odmazde, okupator streljao 324 ljudi (pripadnika JVO i partizanskog pokreta). Danas je tu memorijalni kompleks s masovnim grobnicama. Spomenički elementi su Stratište i Humke, kao i dva amfiteatra – Dolina pošte, sa jatom kamenih ptica, i Dolina živih, kojima se pristupa kroz kružnu Kapiju Sunca i gde je pozornica sa gledalištem. Suština čitavog kompleksa određena je dvema sugestivnim porukama: „Pod ovim nebom, čoveče, uspravi se“ i „Hleb i sloboda isto su nama“. Po projektima arhitekata Bogdana Bogdanovića i Svetislava Živića, 1978. godine urađen je Dom Slobodišta.

Prepun amfiteatar na „Svečanostima slobode“ u drugoj polovini 20. veka

Izvor: Novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:869174-Umetnost-ponovo-pod-nebom-Slobodista-Ozivljava-kompleks-koji-je-u-Krusevcu-gradjen-po-ideji-Dobrice-Cosica