Kalemarstvo, zlatna grana poljoprivrede, mogućnost za ogromnu zaradu

Калемарство може бити златни рудник – Србија има велике неискоришћене ресурсе за знатно повећање производње квалитетног сертификованог садног материјала, који могу да је врате на славну позицију великог извозника, као када је само на руско тржиште извозила лозне калемове за око 30 милиона долара годишње.

e
Фото: pixabay.com

Тим поводом Национални тим за препород села Србије позвао је све грађане и повратнике да оснују пољопривредно газдинство, а затим да се удруже у калемарску задругу и конкуришу за подстицајна средства у оквиру пројекта “500 задруга у 500 села“.

Министар Милан Кркобабић је рекао и да ће заинтересоване организовати и посету Земљорадничкој задрузи “Еуро дуо калем“, код Крушевца која на 18 хектара производи и углавном извезе више од милион садница јабука, крушака, шљива, трешања у Грузију, Казахстан, Таџекистан, Узбекистан и Киргистан.

Представнци задруге направили су калкулацију за производњу на једном хектару и додали да је очекивана бруто зарада од производње садног материјала на тој површини око 100.000 евра.

На тој површини, како каже директор Дејан Миладиновић може да се произведе око 70.000 воћних садница или 150.000 лозних калемова.

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Кркобабић и академик Драган Шкорић предложили су повратницима да новац уложе у производњу садног материјала и додали да је подизање засада с квалитетним садним материјалом најважнији фактор за брже унапређење воћарства и виноградарства.

Током 2018. године Србија је од извоза садног материјала остварила 17,3 милиона долара док је увоз износио 16,8 милиона долара. Прошле године извоз је значајно порастао и достигао вредност од 27,9 милиона долара, док је увоз смањен на 10 милиона долара.

Највише лозног садног материјала извезено је у Азербејyан, Молдавију и Украјину и делом у бивше републике СФРЈ, саднице воћа у Немачку, Данску, Холандију и Русију.

Додали су да у Србији има око 1.000 произвођача, прометника и увозника садног материјала воћака и винове лозе.

Кркобабић наводи да постоји реална могућност за повећање производње садног материјала намењене извозу и препоручује да ће калемари бити успешнији ако се удруже.

Морамо боље

Професор Зоран Косеровић мисли да Србија није довољно урадила на унапређењу технологије производње квалитетног садног материјала, а поготову код јагодастих врста, што има за последицу смањење приноса и појаву неких обољења и предлаже да се успостве процедуре за стварање и одржавање сортно чистог и здравог садног материјала, као и његово даље умножавање, категоризацију и промет.

Академик Драган Шкорић каже да ће произвођаче организовано водити у Италију, Француску… где ће на лицу места бити оспособљени да успешно учествују у оштрој тржишној утакмици – да калемљене саднице продају по осам, а не по један или три евра.

Izvor: Dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kalemarstvo-moze-biti-zlatni-rudnik-13-07-2020

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply