Pola veka pokreta mirotvorstva u Kruševcu zaslužuje i velike planove za proslavu jubileja. Podrška vaseljenskog patrijarha Vartolomeja. U odboru i bivši slovenački predsednik Danilo Tirk

Vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi će biti počasni predsednik organizacionog odbora za obeležavanje 50. godina mirotvorstva u Kruševcu, saznaju „Novosti“. U Asocijaciji za kulturu mira kažu da je arhiepiskop Konstantinopolja, Novog Rima, i vaseljenski patrijarh odlučio da podrži ovaj praznik, kao i da je ove nedelje na posebnom sastanku, 2013. godina proglašena godinom jubileja mirotvorstva.

U pismu, koje je pisao svojom rukom, a koje je pristiglo na adresu Asocijacije, Vartolomej Prvi čestita 50-godišnjicu razvoja ideje mira i tolerancije „kao uzora živim i dolazećim naraštajima“. U organizacionom odboru biće i bivši predsednik Slovenije prof. dr Danilo Tirk i istaknuti Kruševljani.

– Proslava jubileja je cele godine i to u godini obeležavanja Milanskog edikta – kaže, za „Novosti“, prof. dr Pavle Bubanja, sekretar Asocijacije za kulturu mira iz Kruševca.

– Kao grad nosilac dva najveća svetska priznanja, Medalje mira i Vesnika mira Ujedinjenih nacija, u obavezi smo da posebno proslavimo 2013. godinu.

Asocijacija razmišlja o proglašenju puta Kraljevo – Novi Pazar za „novi toponim mira“ pod nazivom Magistrala mira i tolerancije.

– Prvom čoveku Novog Pazara predložićemo da za vreme Kurban-bajrama organizuje Novopazarske dane mira i prijateljstva, gradonačelniku Kraljeva da oživi inicijativu za dodeljivanje priznanja za mir povodom Dana oslobođenja, a gradonačelniku Raške da u Studenici bude skup o miru na Dan Simeona Mirotočivog.

OSNIVAČI

ASOCIJACIJU mira i tolerancije osnovali su radnici kulture, advokati, profesori, lekari, književnici. Za 50 godina, održane su mnogobrojne naučne konferencije, izdavački poduhvati, izložbe i konkursi, a podignuta su i dva jedinstvena spomenika: Spomenik mira na Gazimestanskom i spomenik „Majka Srpkinja i majka Grkinja“ na Rasinskom trgu, jedino skulptursko delo proslavljenog slikara Milića od Mačve.