U Kruševcu sve lošija demografska slika

Nevesela demografska slika Rasinskog okruga iziskuje pojačanu zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Svaka deseta žena nikada nije rađala, a problem nisu samo neplodnost i besparica.

Između dva popisa, Rasinski okrug izgubio je oko 40.000 stanovnika, a zabrinjava i podatak da je, od 1991, prosečan stanovnik grada pod Bagdalom stariji za šest godina. Smanjio se i broj višečlanih porodica, prirodni priraštaj postao je negativan, pa stručnjaci objašnjavaju da je to samo posledica onoga što je započelo još polovinom prošlog veka i nije vezano samo za aktuelnu ekonomsku krizu.

– Pokazatelji su neumoljivi: u gradu smo, 2002, prosečno imali dva i po člana u jednoj porodici, a sada je to 2,2 – upozorava dr Tatjana Simović, direktorka Zavoda za javno zdravlje u Kruševcu. – Podatak iz 2011, nadalje, ukazuje da svaka deseta žena izađe iz reproduktivnog perioda, a da nije rodila, dok se prosečna starost Kruševljana, za samo jednu deceniju, sa 37, „popela“ na 43 godine.

Zabluda je, međutim, da loši ekonomski uslovi života utiču da to da se deca manje ili uopšte ne rađaju.

– Najobrazovanije žene ređe se odlučuju za trudnoću, a nije tačno ni da nam je neplodnost parova glavni problem. Jednostavno, roditelji se teško odlučuju na rađanje više od jednog deteta, pa je u Kruševcu, tokom poslednjih pola veka, broj porodica sa po bar dvoje dece smanjen za trećinu – upozorava dr Simović, ukazujući i na ostale demografske „alarme“.

 

ORTOPEDIJAOSIM iskustva Službe kućnog lečenja, o starosti stanovništva svedoče i kartoni Ortopedskog odeljenja. Do pre 22 godine, kada se u Kruševcu još nisu ugrađivale proteze, u beogradsku „Banjicu“ slato je pedesetak pacijenata, a sada se operišu po dva preloma kuka – dnevno!

 

Nastavi li se po starom, već 2050, gotovo svaki peti Srbin biće stariji od 65 godina, a prosečni životni vek Kruševljana, sa 73, statistički se već produžio na 74,5 godina. To je lepo, ali iziskuje jačanje sistema brige o najstarijima građanima: ne samo u zdravstvenoj zaštiti, već i kroz socijalnu podršku.

Jer, Služba kućnog lečenja Doma zdravlja u gradu na Rasini postoji više od dve decenije, nadležna je za gotovo 2.500 pacijenata i – uz konstantnu nabavku sanitetskih vozila, kako bi se što kvalitetnije pomoglo teškim, mahom nepokretnim bolesnicima – uveliko planira skoro otvaranje posebnog, Palijativnog odeljenja u okviru Bolnice.

– Odavno smo prepoznali potrebu da se ojačaju kapaciteti za brigu o trećem dobu, pa smo, 2009, pokrenuli projekat „Zajedno“ za podršku starijim licima kroz program hranitelja – ističe Milena Petronijević, rukovodilac Službe za zaštitu starih i odraslih lica u Centru za socijalni rad, objašnjavajući da za ovo jeftinije, ali i humanije rešenje već imaju 50 obučenih i 30 aktivnih.

Izvor: Novosti

 

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply