Trstenik na dozvoljava iskopavanje nikla

Borićemo se na sve načine da do istraživanja i iskopavanja nikla u našim opštinama ne dođe, kažu za „Blic“ čelnici opština Topola, Trstenik, Vrnjačka Banja i Čajetina.

Oštra reakcija čelnika ovih opština, gde “Srbija nikl” namerava da počne istraživanja, usledila je posle rasprave o Nacrtu zakona o geološkim istraživanjima i rudarstvu. Ovim nacrtom predviđeno je da se opštine ne pitaju oko rudarsko-geoloških istraživanja, već samo država.

Predsednik opštine Topola Dragan Jovanović kaže da je zaprepašćen najavama da će istraživanja nikla biti. Jedini je, kaže, ministar Milan Bačević taj koga sve ovo ne zanima.

– Istraživanja su smrt za životno okruženje i to 20-30 kilometara okolo, ali nemojte misliti da zagađenje neće stići i do drugih gradova. Ljudi su ovde ogorčeni – rekao je Jovanović, istakavši da je skupštinska odluka o zabrani istraživanja sveto pismo.

 

I predsednik opštine Trstenik Miroslav Aleksić takođe kaže da njegova opština neće dozvoliti istraživanje i eksploataciju.

– Naši prioriteti su razvoj poljoprivrede, oporavak “Prve petoletke”, razvoj malih i srednjih preduzeća i turizam – kazao je Aleksić.

Nikla ima i u jednom od najposećenijih turističkih mesta u Srbiji – Vrnjačkoj Banji. Čelnici ove opštine kažu da su rešenja i ugovori po kojima je odobreno istraživanje rude nikla na teritoriji Vrnjačka Banja istekli 31. decembra 2012.
Prioritet Vrnjačke Banje je turizam i zdrav život – kaže Dragan Govedarica, član opštinskog veća Vrnjačke Banje.

Slično je i u opštini Čajetina.

– Mi smo doneli odluku da se protivimo tome da se na teritoriji opštine dozvoli iskopavanje nikla – kaže Miloje Rajović, predsednik Skupštine opštine Čajetina.
Akademik i profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu Vidojko Jović kaže da će od istraživanja nikla biti veće štete nego koristi.

– Država bi se od eksploatacije plaćalo tri do sedam odsto, a štetu bismo otplaćivali narednih 200 godina – ističe profesor Jović.

On kaže da je nikl u malim količinama važan, ali da veće količine utiču na zdravlje (promene na koži i na srcu, kancerogena svojstva naročito utiče na razvoj raka grla).

 

ANKETA
Žarko Gočanin iz Vrnjačke Banje
Stručni ljudi za tu oblast uradili su analizu koja pokazuje da planirana iskopavanja donose mnogo veću štetu nego korist. Tehnički postupak kojim se nikl ispira sumpornom kiselinom prljav je i izuzetno opasan. Mislim da bi takav rudnik bio „ekološka bomba“ koji bi Vrnjačku Banju i Goč pretvorio u pustinju bez traga i znaka života.

Goran Karavesović iz Vrnjačke Banje
Priroda je najvažnija. Novac dolazi i odlazi, a kada izgubimo prirodu onda ne možemo nazad. Zagovornici iskopavanja kažu „Zaposlićemo radnike“. Radnici će dobiti po 15.000 dinara plate, a njima milioni evra u stranim bankama. Ako bude potrebno u Vrnjačkoj Banji ćemo upotrebiti i silu da zaustavimo te „mračne sile“.

Vera Gavrilović iz Trstenika
Namera mi je bila da se posle završenog Ekonomskog fakulteta u Nišu vratim i zaposlim u PPT. Otvaranjem rudnika nikla u mojoj opštini počinjem da razmišljam o odlasku u Beograd ili neki drugi grad, jer iskopavanje rude nikla neće biti dobro ni za moj grad, a ni za moju buduću porodicu.

Ivan Maksimović iz Trstenika
Prolazeći jednom prilikom kroz Kavadarce u Makedoniji uvek sam se pitao zašto je sve u toj opštini pusto i bez ikakve vegetacije, a tuda prolazi reka Vardar. Sada mi se čini da će i nas takva sudbina zadesiti i da će moj grad ostati pust i bez ikakve vegetacije, a nama je poljoprivreda na prvom mestu.

Marija Petković iz Trstenika
Nikl može samo negativno da utiče na zdravlje mog deteta i ostale dece u Trsteniku. Kao majka mislim da moje dete neće imati zdravo i lepo detinjstvo ako u neposrednoj blizini bude rudnik nikla koji zagađuje okolinu i sve oko nas, a iz medija se može videti sa kakvom prljavom tehnologijom ćemo se susresti.

Sanja Simić iz Trstenika
Posledice otvaranja rudnika nikla bile bi katastrofalne, jer je to jako prljava tehnologija. Pitala bih gospodu iz „Srbija nikla“ da li bi oni dozvolili iskopavanje rude u svom dvorištu i samim tim narušili ekološki čistu i zdravu sredinu u kojoj žive i odrekli se zdrave pijaće vode?

Tanja Brašić iz Trstenika
Trstenik je mala sredina u kojoj ljudi pretežno žive od poljoprivrede. Dovoljno smo sposobni da sami odlučujemo o našoj sudbini. Otvaranjem rudnika ne samo da će se narušiti zdravlje građana, već ćemo ostati i bez zdrave vode za piće.

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply