Svaki peti nastavnik u srpskim školama je žrtva nasilja roditelja, učenika, kolega ili direktora!

Nasilje u školama

Svaki peti nastavnik smatra da je zlostavljen! Svaki peti nastavnik smatra da je zlostavljen na poslu pokazuje najnovije istraživanje rađeno u školama u Srbiji.

Nasilje u školama

Otvoreni ili prikriveni pritisci zbog kojih se nerado odlazi na posao, a koji mogu i da utiču na zdravlje, najčešće dolaze od strane kolega i direktora ali i roditelja.

Snežana Miladinović predaje sociologiju u srednjoj školi u Brusu i gimnaziji u Kruševcu. O pritiscima na poslu otvoreno govori.

„Mislim da je jako teško danas biti prosvetni radnik zato što svi smatraju da jako malo radimo, a da primamo mnogo. Izloženi smo uvredama, ako štrajkujemo zašto štrajkujemo, pljuju nas i roditelji i svi ostali. Drugo, kada su ocene u pitanju tu se zaista vrše veliki pritisci“, navodi Snežana Miladinović.

Istraživanje tima stručnjaka Instituta za psihologiju pokazuje da preko deset odsto zaposlenih u obrazovnom sistemu smatra da bar dva puta nedeljno trpi psihološki pritisak šefova ili kolega. Skoro tri četvrtine ispitanih su žene.

– 11,5% zaposlenih najmanje dva puta nedeljno trpi neki oblik mobinga

PROČITAJ JOŠ:  Regulisan tok Garskog potoka u naselju Bare i nastavlja se izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže

– 72% žena među ispitanicima

U istraživanju koje je sprovedeno u školama u celoj zemlji nastavnici ističu da su na svom radnom mestu bar jednom mesečno žrtve širenje zlobnih komentara.

Navode i ignorisanje njihovih stavova od strane rukovodstva kao i preterano kontrolisanje.

– 14% širenje glasina i tračeva

– 8,6% ignorisanje stavova i mišljenja

– 8,5% preterano kontrolisanje rada

Unija sindikata prosvetnih radnika prati dva sudska spora zbog mobinga.

„Svaki advokat će reći da je mobing vrlo teško dokazati jer je potrebno izneti dokaze, svedoke, ali ono što možemo da uočimo to je da sa mesta koje bi trebalo da smiruje situaciju upravo i kreće žarište, a to su sami direktori i ljudi koji ih okružuju. Sigurna sam takođe, izuzetno često čujem da se kolegama ne odlazi u školu, da se ne osećaju prijatno, da sve što se dešava nije odnos koji bi se očekivao s obzirom da tamo rade visoko obrazovani ljudi“, kaže Jasna Janković, predsednica Unije sindiakta prosvetnih radnika.

U inspektoratu za rad kažu da prijava za mobing može da bude lična, anonimna ili preko telefona.

PROČITAJ JOŠ:  Gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović o realizovanim investicijama u prethodnom periodu

„Što se tiče same prosvete nemam podatak o velikom broju prijavljivanja zlostavljanja. Ono što jeste dobro je da mi imamo stvarno dobru komunikaciju sa Ministarstvom prosvete pohovtovo prosvetnom inspekcijom. Ono što jeste suština, ako ne prijavite problem mi sa 240 insopektora ne možemo da zađemo u svih 337.000 registrovanih subjekata. Znači morate da prijavite problem da bismo mi odreagovali“, kaže Bojan Jocić, direktor Inspektorata za rad.

Istraživanje pokazuje i da kad procene da su žrtve zlostavljanja, samo 41 odsto zaposlenih traži pomoć – uglavnom od direktora škole i predstavnika sindikata, najređe od Ministarstva prosvete.

Facebook Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *