Siromašnoj srpskoj porodici stiže pomoć iz Hrvatske

Leti se kupam u dvorištu, ispod jabuke, a zimi majka ugreje vodu na šporetu, u loncu, pa nas posipa. Najviše bih voleo da imamo kupatilo da se više ne kupam u koritu – priča Nenad Đusić (14), koji sa roditeljima i dve mlađe sestre živi u selu Kukljin kod Kruševca, u dve male prostorije između kojih nema vrata.

Ovaj momčić i njegove dve sestre, Ana (11) i Jovana (9) spavaju u jednom krevetu u kojem, kažu, ima više mesta od kada im se najstarija sestra prošle godine udala.

– Deca nas zadirkuju jer nemamo lepe stvari. Jer smo siromašni… Ja nikada nisam išla na ekskurziju, dok je sestra išla samo jednom, u trećem razredu – jada se najmlađa Jovana.

Nenad, Ana i Jovana nemaju kao njihovi vršnjaci igračke, kompjutere i slične stvari. Bistrooka Jovana na pitanje kada je poslednji put jela čokoladu tužno sleže ramenima. Đusići nose polovnu, iznošenu, često zakrpljenu garderobu koju dobiju od onih kojima je omalila. Nekoliko puta se desilo da deca u školu, iako je hladno odu u letnjim papučama jer nisu imala šta drugo da obuju.

– Padala je neka sitna kiša, a mi vidimo da ispred zgrade stoje Ana i Jovana. Samo u čarapama, u blatu. Uneli smo ih u školu i oprali noge. Dobra su to deca, bistra, i bile bi bolji đaci da imaju osnovne uslove za život – pričaju u školi u susednom selu Jasika.

Nenad prima užinu jer u Specijalnoj školi „Veselin Nikolić“ koju pohađa postoji odeljenje pekara. On bi voleo da jednog dana bude pekar i sprema peciva. Ani, koja ide u peti razred, užinu je obezbedila škola, dok Jovana ne prima užinu jer roditelji nemaju da plate 1.200 dinara. Kada ima, ponese nešto od kuće, a kada nema, gleda drugu decu kako užinaju. Ako neko podeli s njom, dobro je, ako ne, ostane gladna.


Najstariji Nenad brine o svojim sestricama i pomaže roditeljima u svim poslovima.

– Nisam neki đak, ali volim da radim. Hranim stoku, čistim obor, pomažem majci da pomete kuću i opere sudove. Ponekad komšijama pomognem u poljskim poslovima. Jednom sam čitav dan dodavao drva, a na kraju sam dobio samo 100 dinara. Uveče sam baš jako umoran. Starijoj komšinici kada me pozove skinem seno sa tavana, pomognem nešto oko kuće, a ona nam pošalje lonče mleka – kaže Nenad.

Nenad, Ana i Jovana često moraju da školske lekcije uče uz svetlost sveće, jer im zbog dugovanja isključuju struju. Majka Olgica se žali što im je kuća na brdu, pa teško dolaze i do vode.

– Zimus, dok su bili mrazevi, tri meseca vodu sam nosila na rukama iz komšiluka. Nemamo ni za piće, ni da decu okupamo. Električni šporet su nam poklonili kumovi, ali nije uključen. Stoji tu jer je soba tako lepša. Krivo mi je što deci ne mogu da pružim više. Možda bi bili bolji đaci da imaju gde da uče – vajka se Olgica.


Ukoliko želite da pošaljete novčanu pomoć ili pomoć u robi, kliknite OVDE.

Pomoć možete uplatiti na dinarski račun:

2750010221949709 90 – rsd
Societe Generale Srbija, Beograd

Možete poslati i SMS na broj 2552
Za više informacija pozovite 011/333-4-528

Jedini prihod koji Đusići imaju su socijalna pomoć i dečji dodatak. Otac Milan je teško oboleo. Pre dve godine ugrađen mu je pejsmejker, a pije i nekoliko vrsta lekova koje mu je prepisao psihijatar. Olgica povremeno nadniči po selu. Imaju parcelu od 47 ari, ali nemaju čime da je obrađuju. I zimu su dočekali bez ogreva, jer nije imao ko da im dopremi drva.

 

 


Pomoć iz Hrvatske stiže uskoro

Tužan život devetogodišnje Jovane Đusić iz Kukljina kod Kruševca dirnula je mnoge hrvatske građane koji žele da pomognu ovoj srpskoj porodici.

Priča o siromašnoj porodici sa troje malolotne dece koja živi kod Kruševca duboko je dirnula brojne čitatelje hrvatskog portala Net.hr-a. Mnogi od njih su se redakciji obratili putem mejla i fejsbuk stranice tražeći kontakte kako bi porodici poslali pomoć.

„Deca nas zadirkuju jer nemamo lepe stvari. Jer smo siromašni…“ reči su devetogodišnje Jovane Đusić iz Srbije, koje su došle čak i do Hrvatske.

Jedna čitateljka napisala je na fejsbuku profilu ovog hrvatskog portala da je jako ražalostio članak o porodici. 
„Lep pozdrav, jako me ražalostio vaš članak o devetogodišnjoj devojčici iz Kruševca i htela bih pomoći. Imam starije ćerke, ostavila sam dosta toga za najmlađu, ali ona tek ima dve i po godine, a što ne bih dala nekome kome treba više“, napisala je čitateljka M. M. na Facebooku.

Studentkinja iz Rijeke zatražila je bilo kakve informacije o srpskoj porodici kako bi im na bilo koji način pomogla.   „Meni je poprilično teško čitati takve članke, posebno ako je reč o maloj deci koja još nisu ni izgradila sebe ni karakter“, napisala nam je ova studentkinja.

Milan i Olgica Đusić žive i hrane svoje troje dece Nenada, Anu i Jovanu od socijalne pomoći. Porodica od te pomoći živi u skromnoj kući u Kukljani kod Kruševca. Otac Milan je težak bolesnik, ugrađen mu je pejsmeker i ne može da zarađuje za porodicu. Sa druge stane, majka Olgica pored pomoći dodatno zarađuje tako što nadniči po selu. Troje dece spava u jednom krevetu, jer drugoga nemaju, uče uz sveće i nemaju igračke poput svojih vršnjaka.

Izvor: Press online

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply