Samo 31 radnik ostaje u 14. oktobru, ostali uzimaju otpremnine!

Poslednja „tura“ socijalnog programa u nekadašnjem privrednom gigantu iz Kruševca. U IMK „14. oktobar“, do eventualne prodaje iz stečaja, ostaje samo 31 radnik.

 

MALO ko bi, osamdesetih godina prošlog veka – kada je IMK „14. oktobar“ zapošljavao 8.500 ljudi – poverovao da će privredni gigant i u SFRJ razmerama, samo dve i po decenije kasnije, spasti na toliko niske grane da u firmi ostane samo 31 radnik. Ali, upravo to se dogodilo: u poslednjoj „turi“ socijalnih programa, od 786 zaposlenih, otpremnine uzima njih 755!

„Odlazeći“ poručuju da su na to primorani, ali da će – ukoliko fabrika, posle eventualne prodaje iz stečaja, ikada ponovo oživi – oberučke prihvatiti posao u staroj firmi.

U sindikatu „Nezavisnost“ napominju da iz IMK odlazi kompletno rukovodstvo, te da je u toku razduživanje opreme. Šta misli i čemu se nada direktor, nismo uspeli da čujemo, jer je, kako nam rekoše, bio na sastancima.

– Predočeno nam je da strateškog partnera nisu uspeli da nađu, jer su dugovanja ogromna, pa nismo mogli da se kockamo, već smo nerado prihvatili otpremnine. Da smo ostali, verovatno ne bismo dobili ništa – kaže Dejan Mutavdžić, predsednik sindikata „Nezavisnost“ u IMK, dodajući da se radnici nadaju uplati na račun do kraja sedmice.

Država je, inače, za socijalni program u IMK „14. oktobar“ opredelila 425 miliona dinara, a najviše radnika – čak 588 – odlučilo se za opciju od 200 evra po godini staža. Otpremnine će, saznajemo, utrošiti uglavnom na vraćanje dugova.

– Nisam želeo da idem, ovde radim od 1984. i pamtim vreme kada se godišnje upošljavalo po 50 radnika. Sećam se, nažalost, i kako smo, od 1989, počeli da propadamo. Imali smo status radnika, a sada ćemo biti socijalni slučajevi – veli Rade Stojanović (51), metalostrugar.

Goranu Markoviću (53), iz Kovačnice, fabrika je bila čitav život. Zato i veli da, dok ne uzme novac i ne probudi se bez obaveze da dođe na posao, neće verovati da je sve gotovo. Kaže, u Kovačnici je njegov otac dočekao punu penziju, i sin mu je kovač, pa je on propustio nekoliko socijalnih programa, nadajući se da IMK ima budućnost. I sada radi, ipak ponosan na to što će kovači poslednji da napuste posao.

– Živeli smo od ove plate, jer je suprug ostao bez posla, pa doživeo infarkt, a sin morao da prekine studije kako bi nam pomogao radeći po kafićima – kaže Snežana Miletić (52), koja je od prvog dana radnog staža u administraciji, još ne shvatajući kako je to firma lane bila od državnog značaja, a sada ispade iz svih kategorija.

POSLEDNjA NADA

SISTEMATSKO zaduživanje i gubljenje tržišta, uz nesposobnost da se transformiše i modernizuje, samo su neki od razloga koji su skupo koštali IMK „14. oktobar“. U lokalnoj samoupravi se nadaju uspešnim pregovorima sa češkom „Tatrom“, ne bi li se preduzeće spaslo od definitivnog „katanca“.

Radnicima se, inače, duguju još 24 plate, a doprinosi nisu uplaćivani od 2011. do 2014, pa se procenjuje da je fabrika u „minusu“ za neverovatnih 15 milijardi dinara – sedam više od njene vrednosti!

Facebook Komentari
PROČITAJ JOŠ:  Ustavni sud Srbije presudio da Toplana Kruševac nije ovlašćena da odlučuje da li korisnici grejanja mogu ili ne mogu da raskinu ugovor sa ovim preduzećem
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply