Rehabilitacija ronjenjem u Kruševcu

Dejan Ivanović na treningu sa Miroljubom Bićaninom

Bojana i Miroljub Bićanin već deceniju, bez ikakve nadoknade pomažu osobama sa invaliditetom. I na kopnu i u vodi rade sa ljudima koji su ostali bez nekog ekstremiteta.

 Dejan Ivanović na treningu sa Miroljubom Bićaninom

Dejan Ivanović na treningu sa Miroljubom Bićaninom

Supružnici Miroljub i Bojana Bićanin, već deceniju, bez ikakve nadoknade nesebično pomažu osobama sa invaliditetom. Miroljub – profesionalni instruktor ronjenja najvišeg svetskog ranga – ljude bez ekstremiteta trenira u vodi, a njegova supruga Bojana, inače klinički psiholog, prati i ohrabruje sve koji se odluče za ovaj korak.

– Sve je počelo kada sam dobrom drugu iz Crne Gore, prvom oficiru na brodu, pomogao da vrati samoupouzdanje posle teškog udesa u kojem je ostao bez noge – priseća Miroljub Bićanin. Mlad momak bio je na ivici da se preda, ali ga je voda vratila u život… Tada sam uvideo koliko je ronjenje lekovito i odlučio da i nadalje pomažem ljudima. Čak smo razvili toliko prilagođene tehnike, da uz nas počinju da rone i neplivači.

Porodica Bićanin do sada je radila uglavnom sa mladim ljudima koji su, u nesrećnom slučaju ili u ratu, ostali bez nekog ekstremiteta. Kažu, svaka priča je tragična i svakoj pristupaju na poseban način.

– Pre nego što počnu da treniraju, sa kandidatima prolazim seriju psiholoških testiranja, proveravam motivaciju i rešenost da se bave sportom – objašnjava Bojana Bićanin. – Tako Miroljubu pomažem da osmisli program za trening-program, s obzirom na to da se najčešće radi o nesigurnim, blago depresivnim osobama koje traže posvećenost.

Ovi nesvakidašnji supružnici – dokazujući da ronjenje ima terapeutsko dejstvo – kažu da je voda „prastanište“ života i čovek, suočen sa novom, a tragičnom situacijom, teži da se vrati najsigurnijem skloništu koje pamti. I, dok ih na zemlji definiše hendikep, u vodi su invalidi ravnopravni.

– Pokušavamo da skrenemo pažnju na ljude koji su skoro zaboravljeni i skrajnuti, jer se njima, osim na početku fizikalne rehabilitacije, više niko sistemski ne bavi – veli Miroljub. – Uložili smo sopstvenu ronilačku opremu, znanje, vreme i trud. Tokom zime radimo zajedno sa kolegama u Klubu podvodnih aktivnosti, pri Sportskom centru u Kruševcu, tri puta sedmično, a leti smo u Međunarodnom ronilačkom centru u Čanju, u Crnoj Gori.

 

PROČITAJ JOŠ:  U Rasinskom okrugu u posednjih 24 sata virus potvrđen kod 32 osobe, polovina od ovog broja u Kruševcu, na Infektivnom odeljenju bolnice na lečenju je 35 pacijenata

AUTOR MIROLjUB je autor i podvodnih filmova, odnosno serijala o živom svetu i priobalju Jadrana. Snimio je i prvi film o šišanju pod vodom, 2004, te filmove o ljudima sa hendikepom koji su naučili da rone. Te dokumentarce koristi i Ronilački savez Srbije…

DEJAN SA KOŠARA

RATNI vojni invalid Dejan Ivanović (37) trenira šest meseci i jedan je od polaznika „nastave“ u Klubu podvodnih aktivnosti.

– Ranjen sam na karauli Košare, 1999, tako što sam stao na protivpešadijsku minu. Desna noga amputirana mi je do potkolenice, i to je jedan od razloga zbog kojih sam se uključio u antiminsku kampanju, te kampanju za zabranu protivpešadijskih mina i kasetnih bombi. Uz ronjenje, dajem i lični primer da srce pobeđuje sve prepreke. I u vodi, i u životu – poručuje Dejan.

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply