Policajac iz Zdravinja svakodnevno na posao putuje po 8 sati, usput spasavajući živote ljudi!

Hrabri policajac do posla i nazad prelazi 500 kilometara: Propuštam odrastanje dece – Da bi stigao na posao i vratio se kući Dragoslav Lazić (30) svakog dana u putu od Zdravinja kod Kruševca do Beograda i nazad provede gotovo osam sati

PRITEĆI povređenom u pomoć i učiniti sve što se može da mu se spase život jedina je moguća i jedina ljudska reakcija. Jer, život je jedan i nema cenu. I svaki put kad sam posle spasavanja unesrećenih saznao da su preživeli, samo bih pomislio: „Bio sam čovek“. To mi je najveća nagrada.

Ovako, o pet nesreća u kojima je spasao osam života, govori policajac Dragoslav Lazić (30), iz Zdravinja kod Kruševca, zaposlen u Policijskoj stanici u Rakovici. Po činu u službi, on je mlađi policajac prve klase, ali nema čina koji bi mogao da izmeri njegovu ljudskost i požrtvovanost.

– Najvažnije je da su preživeli – kaže Dragoslav gotovo stidljivo. – To mi je i bila jedina želja dok sam im pružao prvu pomoć. O pohvalama nisam mislio ni tada, a ne mislim ni sada.

Skromnost našeg sagovornika, ipak, ne umanjuje veličinu njegovih podviga. Jer, ne kaže se slučajno da ko rizikujući svoj, spase jedan tuđi život – nije običan čovek. A Dragoslav je od smrti otrgao osmoro ljudi!

Ali on nije samo junak života osmoro ljudi koje je spasao. On je i oličenje mladog čoveka koji se bori i u toj borbi beleži podvige – da porodici obezbedi opstanak na pradedovskoj zemlji. U selu Zdravinju kod Kruševca, odakle putuje na posao u PS Rakovica i vraća se kući. Svakodnevno, to je oko 500 kilometara! U putu, kaže, provede oko osam sati.

PROČITAJ JOŠ:  ПЕТИЦИЈА: Зауставимо накарадну измену фасаде цркве светог Ђорђа у Крушевцу

 

NIJE UPOZNAO SPASENE

Nikog od osmoro ljudi koje sam spasao nisam upoznao posle njihovog oporavka – priča naš sagovornik.
– I žao mi je zbog toga. Ne zato da bi mi se zahvalili, nego zato što bi se taj susret desio u mnogo lepšim okolnostima, i verujem da bismo imali o mnogo čemu da razgovaramo. Planirao sam da posetim zastavnika Slobodana Perića kad izađe sa intenzivne nege, jer sam verovao da će preživeti. Ali to nisam dočekao.

 

– Želim da živim u svom rodnom selu – nastavlja naš sagovornik. – U Zdravinju žive moji najmiliji, supruga Marina, deca Milica i Gvozden, majka Marija, baba Radmila i deda Žika. Tamo je moja dedovina i ne želim da je napustim. Zaposlen sam već 11 godina i bar jednom godišnje nadležnima pišem molbu za premeštaj. Strpljivo čekam i verujem da ću dočekati i taj dan. Biće to za mene ostvarenje velike i važne životne želje, ispunjenje duga prema precima i poruka potomcima.

Ne poriče Dragoslav da mu putovanje sve teže pada. Zimi mu je, veli, najteže, jer živi pod Jastrepcom. Kad sneg okuje planinu, ustaje i po sat ranije da bi traktorom pročistio put.

PROČITAJ JOŠ:  ПЕТИЦИЈА: Зауставимо накарадну измену фасаде цркве светог Ђорђа у Крушевцу

– Najviše, ipak, žalim što propuštam odrastanje dece – kaže Lazić. – I za njih i za suprugu potrošio sam sve izgovore. Zato jedva čekam da rešenje o premeštaju – stigne.

Unesrećenima je, prvi put, u pomoć priskočio 2008. godine, dok je kao policajac zadužen za javni red i mir patrolirao na Vidikovcu.

– U blizini pijace, dvojica momaka na motoru su, posle sudara sa automobilom, odletela i zakucala se u saobraćajni znak – seća se naš sagovornik. – Zatekli smo ih unakažene i bez svesti. Da nismo bili blizu, teško da bi preživeli.

Godinu kasnije, Dragoslavljeva pomoć bila je presudna za živote dvojice mladića upucanih u jednom kafiću tržnog centra na Vidikovačkom vencu. Jednom od njih je bila povređena arterija na desnoj nozi i mogao je brzo da iskrvari, dok je drugi imao tri prostrelne rane u stomaku. Lazić mu je pružio prvu pomoć.

Iz smrskanog auta na Rakovičkom putu, 2013. godine, Dragoslav je izvukao muškarca, polusvesnog i smrskanih nogu. Bilo je, kaže, važno da mu održi svest dok ne stigne Hitna pomoć. I ovaj muškarac je preživeo, kao i, godinu kasnije, mladić zaposlen u pica-servisu kojeg su prilikom dostave naručioci nožem uboli u butinu i probili mu aortu. Ovaj momak je, prema rečima našeg sagovornika, mogao da iskrvari, i svaki minut zaustavljanja krvi iz aorte bio je važan.

PROČITAJ JOŠ:  ПЕТИЦИЈА: Зауставимо накарадну измену фасаде цркве светог Ђорђа у Крушевцу

– Krajem februara ove godine, u teškoj saobraćajnoj nesreći na Kovinskom mostu, vozaču nije bilo spasa, ali sam iz zapaljenog automobila izvukao teško povređenog suvozača – priča Dragoslav. – Nadao sam se da će preživeti, ali je i on, nažalost, posle 10 dana preminuo na VMA. Obojica su bili zastavnici Vojske Srbije…

 

TAKMIČENjE IZ PRVE POMOĆI

Bio sam 34. klasa Srednje škole unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici – priča Dragoslav Lazić. – Završio sam je 2005. godine i odmah dobio posao u PS Rakovica. Ali sve vreme tokom školovanja bio sam u školskom timu Prve pomoći koji je učestvovao na mnogobrojnim domaćim i stranim takmičenjima. Koliko smo bili dobri, najbolje govori to što smo na tim nadmetanjima često pobeđivali i timove medicinskih škola.

Izvor: Novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:603054-Hrabri-policajac-do-posla-i-nazad-prelazi-500-kilometara-Propustam-odrastanje-dece

Facebook Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *