Policajac iz Zdravinja svakodnevno na posao putuje po 8 sati, usput spasavajući živote ljudi!

Hrabri policajac do posla i nazad prelazi 500 kilometara: Propuštam odrastanje dece – Da bi stigao na posao i vratio se kući Dragoslav Lazić (30) svakog dana u putu od Zdravinja kod Kruševca do Beograda i nazad provede gotovo osam sati

PRITEĆI povređenom u pomoć i učiniti sve što se može da mu se spase život jedina je moguća i jedina ljudska reakcija. Jer, život je jedan i nema cenu. I svaki put kad sam posle spasavanja unesrećenih saznao da su preživeli, samo bih pomislio: „Bio sam čovek“. To mi je najveća nagrada.

Ovako, o pet nesreća u kojima je spasao osam života, govori policajac Dragoslav Lazić (30), iz Zdravinja kod Kruševca, zaposlen u Policijskoj stanici u Rakovici. Po činu u službi, on je mlađi policajac prve klase, ali nema čina koji bi mogao da izmeri njegovu ljudskost i požrtvovanost.

– Najvažnije je da su preživeli – kaže Dragoslav gotovo stidljivo. – To mi je i bila jedina želja dok sam im pružao prvu pomoć. O pohvalama nisam mislio ni tada, a ne mislim ni sada.

Skromnost našeg sagovornika, ipak, ne umanjuje veličinu njegovih podviga. Jer, ne kaže se slučajno da ko rizikujući svoj, spase jedan tuđi život – nije običan čovek. A Dragoslav je od smrti otrgao osmoro ljudi!

Ali on nije samo junak života osmoro ljudi koje je spasao. On je i oličenje mladog čoveka koji se bori i u toj borbi beleži podvige – da porodici obezbedi opstanak na pradedovskoj zemlji. U selu Zdravinju kod Kruševca, odakle putuje na posao u PS Rakovica i vraća se kući. Svakodnevno, to je oko 500 kilometara! U putu, kaže, provede oko osam sati.

PROČITAJ JOŠ:  Meštani se pobunili protiv kamenoloma firme Kruševac put tvrdeći da nemaju dozvolu za eksploataciju kamena, iz firme demantuju

 

NIJE UPOZNAO SPASENE

Nikog od osmoro ljudi koje sam spasao nisam upoznao posle njihovog oporavka – priča naš sagovornik.
– I žao mi je zbog toga. Ne zato da bi mi se zahvalili, nego zato što bi se taj susret desio u mnogo lepšim okolnostima, i verujem da bismo imali o mnogo čemu da razgovaramo. Planirao sam da posetim zastavnika Slobodana Perića kad izađe sa intenzivne nege, jer sam verovao da će preživeti. Ali to nisam dočekao.

 

– Želim da živim u svom rodnom selu – nastavlja naš sagovornik. – U Zdravinju žive moji najmiliji, supruga Marina, deca Milica i Gvozden, majka Marija, baba Radmila i deda Žika. Tamo je moja dedovina i ne želim da je napustim. Zaposlen sam već 11 godina i bar jednom godišnje nadležnima pišem molbu za premeštaj. Strpljivo čekam i verujem da ću dočekati i taj dan. Biće to za mene ostvarenje velike i važne životne želje, ispunjenje duga prema precima i poruka potomcima.

Ne poriče Dragoslav da mu putovanje sve teže pada. Zimi mu je, veli, najteže, jer živi pod Jastrepcom. Kad sneg okuje planinu, ustaje i po sat ranije da bi traktorom pročistio put.

PROČITAJ JOŠ:  Doktorka iz kovid bolnice otkriva kako prolaze vakcinisani pacijenti koji se ipak zaraze korona virusom i poziva na vakcinaciju

– Najviše, ipak, žalim što propuštam odrastanje dece – kaže Lazić. – I za njih i za suprugu potrošio sam sve izgovore. Zato jedva čekam da rešenje o premeštaju – stigne.

Unesrećenima je, prvi put, u pomoć priskočio 2008. godine, dok je kao policajac zadužen za javni red i mir patrolirao na Vidikovcu.

– U blizini pijace, dvojica momaka na motoru su, posle sudara sa automobilom, odletela i zakucala se u saobraćajni znak – seća se naš sagovornik. – Zatekli smo ih unakažene i bez svesti. Da nismo bili blizu, teško da bi preživeli.

Godinu kasnije, Dragoslavljeva pomoć bila je presudna za živote dvojice mladića upucanih u jednom kafiću tržnog centra na Vidikovačkom vencu. Jednom od njih je bila povređena arterija na desnoj nozi i mogao je brzo da iskrvari, dok je drugi imao tri prostrelne rane u stomaku. Lazić mu je pružio prvu pomoć.

Iz smrskanog auta na Rakovičkom putu, 2013. godine, Dragoslav je izvukao muškarca, polusvesnog i smrskanih nogu. Bilo je, kaže, važno da mu održi svest dok ne stigne Hitna pomoć. I ovaj muškarac je preživeo, kao i, godinu kasnije, mladić zaposlen u pica-servisu kojeg su prilikom dostave naručioci nožem uboli u butinu i probili mu aortu. Ovaj momak je, prema rečima našeg sagovornika, mogao da iskrvari, i svaki minut zaustavljanja krvi iz aorte bio je važan.

PROČITAJ JOŠ:  Donacijom Opštoj bolnici Kruševac obezbeđen sistem za dovod kiseonika, remontuju se dva lifta nervnog bloka i renovira se Dnevna bolnica za onkološke pacijente

– Krajem februara ove godine, u teškoj saobraćajnoj nesreći na Kovinskom mostu, vozaču nije bilo spasa, ali sam iz zapaljenog automobila izvukao teško povređenog suvozača – priča Dragoslav. – Nadao sam se da će preživeti, ali je i on, nažalost, posle 10 dana preminuo na VMA. Obojica su bili zastavnici Vojske Srbije…

 

TAKMIČENjE IZ PRVE POMOĆI

Bio sam 34. klasa Srednje škole unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici – priča Dragoslav Lazić. – Završio sam je 2005. godine i odmah dobio posao u PS Rakovica. Ali sve vreme tokom školovanja bio sam u školskom timu Prve pomoći koji je učestvovao na mnogobrojnim domaćim i stranim takmičenjima. Koliko smo bili dobri, najbolje govori to što smo na tim nadmetanjima često pobeđivali i timove medicinskih škola.

Izvor: Novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:603054-Hrabri-policajac-do-posla-i-nazad-prelazi-500-kilometara-Propustam-odrastanje-dece

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply