Planinarski klub Jastrebac organizovao Svetosavski uspon

jastrebac

Planinarski klub „Jastrebac“ iz Kruševca povodom školske slave „Svetog Save“ tradicionalno već 12. put organizovao je „Svetosavski uspon“ na Belu stenu.

jastrebac

Na uspon jednog od najposećenijih vrhova planine Jastrebac, odazvalo se 47 planinara, među kojima je najviše đaka, srednjih škola iz Kruševca. Prema informacijama Planinarskog društva Jastrebac, organizatora uspona, učesnici su prešli stazu od 11 kilometara do i od Bele Stene, prešavši visinsku razliku od 800 metara stazom na kojoj je do pola metra snega.

– Akcija je imala za cilj popularizaciju planinarenja i zdravog načina života medju mladjom populacijom, ističe sekretar kluba Danica Božović.

Peške se bolje razgleda, rekao je jednom slikar Pol Kle. Planinarenje je više od toga: osećamo, mirišemo i čujemo intenzivnije sve što nas okružuje. I u meri, u kojoj nas planinarenje prisiljava da usporimo, sami sebe bolje spoznajemo… Da Vinči je planinarenje uporedio sa mistričkom avanturom i duhovnim uzdizanjem. Ali mi imamo realnih razloga da verujemo kako je prvi zvanični alpinista na tlu sadašnje Evrope ipak bio – Rastko Nemanjić, potonji sveti Sava!

Literatura kaže da je u 18. veku počela istraživačka delatnost u planinama. Na vrh Mon Blana, sa njegovih 4810 metara visine, 1876. godine prvi su se popeli Balma i Pakar. Alpinizam je bio u povoju. Prvi planinarski klub osnovan je 1857. u Londonu. Sledi osnivanje novih klubova širom Evrope, u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj. U Americi je prvi planinarski klub osnovan 1876. godine, a u Beogradu je 27. maja osnovano Srpsko planinarsko društvo.
Ipak, najstariji zapis, makar poznat široj javnosti, o “zvaničnom” poduhvatu vezuje se uz Danteovo ime; on se u zimu 1311. godine popeo na Plato al Soljo, kao i za Frančeska Petrarku koji je 1330. osvojio Mont Vanteu, visok 1.920 metara u Provansi, u Francuskoj (naći ćete i podatak o 1336. godini). Zanimljivo da je i Leonardo da Vinči u prvoj polovini 16. veka izveo uspešan uspon južnom stranom Apenina.
Pa opet, imamo realnih razloga da verujemo kako je prvi zvanični alpinista na tlu sadašnje Evrope ipak bio – Rastko Nemanjić, potonji sveti Sava! Taj zanimljiv detalj iz biografije omiljenog srpskog svetitelja uočio je Ilija Petrović, istoričar i planinar iz Novog Sada. Pri tom se dokaz ove tvrdnje nalazi u “Žitiju svetog Save” koje je pisao njegov biograf, hilandarski monah Teodosije.

PROČITAJ JOŠ:  Na Bagdali puštena za trening renovirana trim staza, postavljena tartan podloga, predviđena za trčanje i rekreaciju, NE ZA VOŽNJU BICIKLA

VELIKA AVANTURA MONAHA SAVE

Kako piše u “Žitiju”, sveti Sava je, uz dozvolu igumana manastira Vatopeda, krenuo u obilazak drugih svetogorskih manastira i “iz ovih popne se na verh Atona”. Po obilasku manastira Velike Lavre sv. Atanasija Atonskog, “pope se na davno mu željeni Aton, gde prinese Bogu kolenoklanjanje i noćno stojanje i mnoge molitve iz dubine srca, sa radosnim i toplim suzama dovoljno taj sveti vrh odaždivši, koja li blagodarenja ne govoriše Bogu koji ga je udostojio da se popne na njega. I obišavši svuda taj sveti vrh i sagledavši na padinama gore i u njezinu podnožju mnoge isposnike…”
Sveti Justin Popović u “Žitiju prepodobnog i bogonosnog oca našeg Save” piše kako je, s proleća 1187. godine, na dan Presvete Bogorodice (Blagovesti, 25. mart), monah Sava pozvan u manastir Vatoped ”na pobožno slavlje”, ali tamo, uz pristanak prote svetogorskog, i ostade te se, pod rukovodstvom smernog i svetog starca jeromonaha Makarija, “predade monaškim podvizima svim žarom svoje čiste i mlade hristočežnjive duše”.
I posle izvesnog vremena (najverovatnije čim su to vremenske prilike dozvolile, početkom juna 1187 godine), ”monah Sava izmoli od igumana blagoslov da obiđe i pokloni se ostalim manastirima Svete gore, i da se popne na vrh Atona da bi posetio otšelnike, pustinjake, i dobio blagoslove od njih. Iguman posla sa njim vične monahe, koji mu znaju pokazati sva sveta mestana Svetoj gori. Carević monah bio je svuda priman sa naročitom čašću. Putujući bos po teškim putevima svetogorskim, bogogladni putnik stiže u lavru svetog Atanasija. Tu bi izvrsno dočekan i primljen, pa dobivši blagoslov i molitve svih, on dade odmora svojim bosim nogama. Onda krenu na vrh Atona, kuda ga je odavna vuklo srce. Tamo svu noć provede u molitvi, praveći metanija i kvaseći sveti vrh radosnim i toplim suzama”.
Tako je Savin uspon imao sva obeležja planinarskog poduhvata u današnjem značenju, ravno vek i po pre Petrarke, ali i svojevrsne monaške avanture kakvim je život svetitelja često ispunjen. Uostalom, u hrišćanskoj simbolici planinski vis predočava rajski vrh, susretište neba i zemlje u oblacima (na duhovnom nivou, planinski visovi predstavljaju stanje potpune svesti, a njihovo osvajanje simbolizuje stremljenje, odricanje od ovozemaljskih žudnji i dospevanje u najviša stanja posvećenosti), tačku što seže do “visine”. Upravo one kojoj je i sveti Sava svojim životom i delom težio.
Atos ili Aton je, inače, najviši vrh (2033 metara) poluostrva u Grčkoj koje se danas naziva Sveta gora. Danas se na sam vrh izlazi s jedino moguće, jugoistočne strane. Na najvišoj steni podignut je visok gvozdeni krst sa upisanom godinom 1897. a pored nje je kapela posvećena Preobraženju Gospodnjem.

PROČITAJ JOŠ:  Na Bagdali puštena za trening renovirana trim staza, postavljena tartan podloga, predviđena za trčanje i rekreaciju, NE ZA VOŽNJU BICIKLA

LEGENDA ŽIVI

U narodnoj tradiciji mnogi nazivi planinskih vrhova vezuju se za svetog Savu. Jedan od vrhova planinskog masiva Durmitor, visok 2.313 metara, naziva se Savin kuk. Legenda kaže da se sveti Sava sa svojim đakom peo i na taj vrh i neposredno pod njim seli su da obeduju. Kako nigde u blizini nije bilo vode, sveti Sava je svojim svetačkim štapom prekrstio tlo i iz kamena je potekla voda. Taj izvor se nalazi na visini od 2.212 metara, zove se Savina voda, i smatra se velikom svetinjom. Veruje se da ova voda leči slabovidost. Mlaz vode je tako tanak da je za punjenje flašice vode potrebno čakati nekoliko minuta. Narod sa prostora Durmitora na Ivanjdan već vekovima izlazi putem svetog Save do njegovog vrha i njegove vode.
Slična je i legenda o Savinoj vodi na Kablaru, gde je podignuta i crkva posvećena našem najomiljenijem svetitelju koji je i tu, po legendi, otvorio izvor u steni čija voda leči okobolju. I na bregu Boroviku, iznad sela Rudnice u studeničkom kraju, postoji u steni šupljina s vodom koja nigde ne otiče. Voda se zove Voda svetog Save. Narod veruje da je tu dolazio sveti Sava, da je blagoslovio vodu i zbog toga je ona lekovita. Svakog mladog petka i nedelje nevoljni tamo odlaze i traže pomoć zbog glavobolje i okobolje. Kod te vode se okuplja sabor o svetom Savi i veruje se da će onaj ko na praznik ujutro prvi stigne do te stene biti posebno srećan…

PROČITAJ JOŠ:  Na Bagdali puštena za trening renovirana trim staza, postavljena tartan podloga, predviđena za trčanje i rekreaciju, NE ZA VOŽNJU BICIKLA

Izvor: RTK

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply