Ove godine izlazi stota generacija maturanata gimnazije

Maturanti gimnazije

Kruševačka gimnazija ove godine slavi značajan jubilej – vek i po postojanja u koji su utkana sećanja brojnih generacija. Godišnjice mature prilika su da se ona ožive, što su nakon pet decenija učinili i maturanti stote generacije ove obrazovne ustanove.

Maturanti gimnazije

 

 

Nekada podeljeni u četiri odeljenja, a sada svi u jednoj učionici. Od 140 đaka koji su pre pola veka završili Gimnaziju, u klupe je ponovo selo njih šezdesetak

 

Profesora nije bilo, ali prozivke jeste, pošto je minutom ćutanja odata pošta svim školskim drugovima koji su ih zauvek napustili.

Slobodanka Gašić Pavlišić, nekad učenica sa društvenog smera, danas doktor pedagogije, šarmantno i duhovito prozivala je učenike društvenog i prirodnog smera prema spisku iz glavne knjige za školsku 1964/65. godinu, kada je direktorka Gimnazije bila profesorka Vera Matić:

„Marinković Donka, ajde na tablu! Opet nisi spremila? E pa nema više izvinjenja.“

Stota generacija gimnazijskih maturanata sa lakoćom je, kažu, dostizala akademska zvanja. Iako su značajne tragove ostavili u svim oblastima života, u zemlji i svetu, mladosti se s nostalgijom sećaju.

PROČITAJ JOŠ:  Odata počast za junake 125. motorizovane brigade u Kruševcu

„Bilo je to jedno lepo doba“, kaže Vojin Đorđević, inž. elektrotehnike. „Mi nismo imali bazene, išli smo na Moravu na kupanje. Peške, makadamom ili, po troje, na biciklu.“

Ognjen Petrović, mašinski inženjer, kaže da je sve lepo kad je čovek mlad: „Sećanja su divna. Nama posebno, mislim da je to jedan od najlepših perioda u životu. Otuda u ovim susretima ima i pomalo sete.“

„Živim u Nišu ali ne propuštam da za godišnjicu dođem“, naglašava Stanislava Moravac. „Prosto mi krenu suze kad se sastanemo. Od sreće zbog susreta i tuge za izgubljenim danima kada smo svi bili zajedno. Mislim da je naš najveći uspeh što smo zadržali naša sećanja i
drugarstvo.“

Mirko Đorđević, dipl. inž. elektrotehnike, kaže da imaju poseban odnos, jer su skupa išli u osnovnu školu, pa u Gimnaziju: „Malo smo se posle rastali, ali se i dan-danas družimo.“

I baš kao nekada. Pred ulazom u Gimnaziju fotografija za uspomenu, na pola veka mature i doživotno prijateljstvo.

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply