Odbijeno da Književno-filozofska škola ponese ime akademika Dobrice Đosića!

Ćosićevo ime nepoželjno za školuSavet škole nije prihvatio predlog direktora Kulturnog centra mr Miroslava Smiljkovića, u ulozi organizatora i člana Saveta, da Kruševačka filozofsko-književna škola, koja će ove godine raspravljati o temi Od „Korena” do „Deoba”, dobije naziv Filozofsko-književna škola „Dobrica Ćosić”

Добрица Ћосић у Крушевачкој филозофско-књижевној школи 2006. (Фото Р. Станковић)

Kruševac – Prvi put tokom 26 godina postojanja Kruševačke filozofsko-književne škole na sednici Saveta te škole, održanoj 4. marta, dogodilo se veliko razočaranje domaćina i organizatora. Članovi Saveta škole odlučivali su o ovogodišnjoj temi i predlogu direktora Kulturnog centra Kruševac mr Miroslava Smiljkovića da škola ponese ime velikog srpskog pisca i akademika Dobrice Ćosića, koji je preminuo 2014, ali su se tom predlogu usprotivila tri važna člana: dr Marko Nedić, dr Zoran Avramović i dr Slobodan Kanjevac.

Kruševljanin Miloš Petrović, poznati srpski književni kritičar i jedan od osnivača Kruševačke filozofsko-književne škole, koji je njene temelje gradio upravo u saglasju s Dobricom Ćosićem , prećutao je beogradsko protivljenje. Protivnicima kruševačke ideje pridružio se i gost, književnik Radomir Andrić, pa je mr Miroslav Smiljković, kao član Saveta škole, ostao usamljen u verovanju da bi ime Dobrice Ćosića „doprinelo još boljem radu i ugledu ove institucije”.

„Ima mnogo razloga da Kruševačka filozofsko-književna škola ponese ime uglednog srpskog pisca i akademika. Ćosić je od početka rada ove škole bio njen učesnik. Škola je tokom vremena prerasla u instituciju. Ćosićevo ime privlačilo je misleće ljude i kreativne stvaraoce. Ova institucija održala se duže od četvrt veka, i to kroz veoma teško vreme, i dala značajan doprinos u definisanju i boljem razumevanju društvenih događanja, značaja kulturnih i tradicionalnih vrednosti, sagledavanju viših ciljeva… Ličnost Dobrice Ćosića ugrađena je u temelje ove škole, iz koje je on katkad vizionarski delovao, o čemu svedoči ono što je zapisano u Zborniku Kruševačke filozofsko-književne škole”, kaže se, pored ostalog, u obrazloženju predloga domaćina da škola ponese ime Dobrice Ćosića.

Prema šturom zapisniku, protivnici ove ideje uglavnom su govorili da „nije vreme za preimenovanje škole”, da „treba malo sačekati”… Ipak, prihvaćen je predlog da ovogodišnja tema za veliku filozofsku, književnu, sociološku, antropološku i istorijsku raspravu, 17. i 18. juna, bude Od „Korena” do „Deoba” u 20. veku.

Mr Miroslav Smiljković, zbog svega što se dogodilo, ipak ne krije razočaranost:

– Ne mogu da verujem da su članovi Saveta dr Marko Nedić, pa dr Zoran Avramović, naš Stalaćanin, dr Slobodan Kanjevac i prof. Miloš Petrović pokazali nerazumevanje za ovaj predlog, koji nije podržao ni naš gost Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije. Protivljenje je prećutao i naš Miloš Petrović, iako se tokom priprema nije protivio toj ideji. Ja se zaista neprijatno osećam, tako da odustajem od temeljnijeg komentara kada je reč o odnosu prema velikom piscu, kome je kruševački kraj pravi zavičaj. O svemu što se dogodilo moraću da obavestim rukovodstvo naše lokalne samouprave, koja je osnivač Kulturnog centra.

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply