Najava obeležavanja Vidovdana, Tomislav Nikolić i ostali visoki funkcioneri u Kruševcu

Toma Nikolić

U Srbiji će sutra nizom manifestacija biti obeležen Vidovdan, a predsednik Republike Tomislav Nikolić predvodiće ceremoniju odavanja državnih i vojnih počasti i polaganja venaca na Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu.

Toma Nikolić

Povodom 626. godišnjice boja na Kosovu i kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine, vence na Spomenik kosovskim junacima položiće i gradonačelnik Kruševca Dragi Nestorović i predstavnici Ministarstva odbrane.

 

Sutra, na Vidovdan i na 101. godišnjicu sarajevskog atentata, svečano će biti otvoren spomenik Gavrilu Principu u Finansijskom parku u Beogradu, a otkriće ga predsednici Srbije i Republike Srpske, Tomislav Nikolić i Milorad Dodik.

Spomenik Gavrilu Principu, na uglu Nemanjine i Sarajevske, visok je dva metra i težak oko 350 kilograma, a to delo vajara Zorana Kuzmanovića je poklon Republike Srpske.

Vidovdan će biti obeležen i defileom kulturno umetničkih društava „Vidovdanski sabor“ na platou ispred Starog dvora u Beogradu. Sabor „Beogradski pobednik – Domaćine, otvaraj kapiju“ organizovaće KUD „Srbija“ u saradnji sa SPC.

Vidovdan će biti obeležen i u Obrenovcu, gde će biti održana Međunarodna vidovdanska regata u kajaku i kanuu na mirnim vodama. Muzejski savetnik u Etnografskom muzeju u Beogradu Vesna Marjanović obijasnila je da je u novijoj istoriji Vidovdan povezan sa Kosovskim bojem i stradanjem muškaraca u svim ratovima koji su dali živote za otadžbinu.

PROČITAJ JOŠ:  Jastrebački vuk 2020: Na Jastrepcu odstreljeno nekoliko lisica i veći vepar!

Navodeći da se tog dana u crkvama obavljaju pomeni za sve postradale u ratovima, ona je Tanjugu rekla da je narod Vidovdan vezao sa jedne strane za kneza Lazara i Kosovski boj, a sa druge, u arhaičnijoj varijanti, za izmišljenog sveca svetog Vida.

““Obavljani su određeni običaji posvećeni tom zamišljenom svetitelju obično zbog izlečenja od bolesti očiju““, rekla je Marjanović.

Kako kaze, ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi svo tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokažalo da je određeno domaćinstvo imućno.

““Ima sredina poput Mačve gde su na taj dan velike zadušnice. Izlazi se do podne na groblje i donosi hrana, a riba obavezno““, rekla je Marjanović dodajući da je riba simbol, vrsta žrtve, svetom Vidu.

Prema njenim rečima, postoji i običaj da žene, uoči Vidovdana beru travu vidovčicu i stavljaju je pod jastuk da bi usnile svog izabranika.

““Nekih drugih običaja nemamo sem što se u nekim sredinama organizuju priredbe povodom Kosovskog boja““, rekla je Marjanović.

PROČITAJ JOŠ:  Žene u crnom i Udruženje Peščanik u sredu na suđenju Jutki

Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.

To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Ðorđa Jovanovića.

Posle Kosovske bitke, telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.

U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600-tu godišnjicu Kosovske bitke.

PROČITAJ JOŠ:  Jastrebački vuk 2020: Na Jastrepcu odstreljeno nekoliko lisica i veći vepar!

Na polju Kosovu 1389. odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu.

Pretpostavlja se da je turski sultan Murat Prvi, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca.

Facebook Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *