Literarni konkurs o vinu i ljubavi u organizaciji Bela Breza i Radio Kruševca

Literarni konkurs o vinu

Dodeljene su nagrade pobednicima literarnog konkursa o vinu i ljubavi u organizaciji Ekološkog pokreta „Bela breza“ i Radio Kruševca.

Literarni konkurs o vinu

Na tradiconalni, literarni konkurs za najlepše stihove o vinu i ljubavi koje raspisuje Ekološki pokret „Bela breza“ u saradnji sa Radio Kruševcem pristiglo je više od 60 radova iz Rasinskog i drugih okruga, a razlika od prethodnih konkursa je različita starosna dob učesnika, naglasila je predsednica komisije za ocenjivanje radova profesor književnosti Gordana Vlahović.

Ekološki pokret ovom i drugim aktivnostima podstiče na očuvanje tradicionalnog, ali pre svega na očuvanje i negovanje životne sredine, što je i svrha našeg postojanja, naglasio je koordinator Bele breze Viktor Domjan.

Prva nagrada pripala je učeniku 4. razreda škole „Car Konstantin“ iz NIša Luki Maksimoviću koji je napisao pesmu Moje sestre.

MOJE SESTRE

Moje su sestre dve lepe bebe
Ponekad vole da ližu ćebe,
Mama se ljuti i njima kaže:
Ne to, bebe, uzmite cucle laže!
Moje su sestre kao san
Ulepšaju mi svaki dan,
Umeju one i da se ljute
Vole kašice i sokove žute.
Moje sestre su i nemirne često
Kažu Ijudi da ih ne drži mesto,
One mrdaju rukama i nogama jako
Ali kod beba to ide tako.
Ja prema njima ljubav osećam najveću
I kad dišem i kad pesme pišem,
Srećan sam što ih imam svete,
probajte da me razumete!

Luka Maksimović, učenik IV-3
razreda OŠ „Car Konstantin“ Niš

PESMA O LOLI

Kada nekad uzmem ja da učin,
mozak svoj uvek s’ tobom mučim
lako znam da me ne volii Lola,
tvoja Ijubav prepuna je bola.
Tvoja kosa od koje nema bolja,
podseća me na zlatna, žitna polja.
I oka tvoja dva, k’o iz Ohrid jezera,
ova ljubav će u grob da me otera.
Kad se kad-kad ti meni nasmešiš
deluje mi k’o da si spremna ti sa mnom da zgrešiš.
Tvoje usne opijaju kao najskuplje vino,
za tvoju ljubav ja bih pogin’o.
Lako su, možda, ovo slatke muke
za tebe bih dao obe moje ruke.
Za tebe bih dao oka moja dva,
ma i život ako zatreba.
Možda ćeš jednog dana ljubav da mi vratiš
ali ovu bol ne možeš da naplatiš.
Mnoge ljubavi dođu pa se zaborave,
ali ovakve uvek trag u srcu ostave.
Jednog dana, kada budemo sedi
znaj da ova Ijubav neće da izbledi.

Nikola Ašujić I-6, Medicinska škola

PESMA OD GROŽĐA
Kad bi moje telo znalo
koliko je noćas popilo,
samo bi se spustilo
na tvoja krila.

Kad bi moje grlo znalo
kollko je noćas pevalo,
samo bi utihnulo
na tvojim usnama.

Kad bi moje grudi znale
koliko su noćas igrale,
same bi se zgrejale
u tvojim dlanovima.

Kad bi moja glava znala
šta je noćas radila,
sama bi legla
na tvoja široka ramena.

Kad bi moja mati znala
koliko san opijena od ljubavi,
možda mi nikada ne bi rekla
da grožde tako dobro zri.

Ana Berbakov

HVALA TI BOŽE

U smiraj dana i zvuk gitare
dok gledam tvoje usnulo lice
senka se igra s’uvojkom tvojim
i priča davne, stare priče.
Spokojno snivaš u toploj sobi
dok plamen sveće šara po zidu,
meni samo malo treba
da rukom predjem po tvome licu.
Usne su tvoje ko cmo vino
melem za moju ranjenu dušu,
i krv sad struji venama mojim
dok ruku spuštam ka tvome srcu.
Spokojno snivaj „andjele beli“
tako te nazvah još iz daleka,
kad su se naši pogledi sreli
u smiraj jednog davnog leta.
Hvala ti Bože za ovu sreću
za ove usne čiste ko vino
za nasu zlatnu i dobru decu
hvala ti Bože palim ti sveću …

Bojana Stanojević

U VINU

Razmazana maglom osviću mi jutra,
u čaši dubokoj počiva mi san,
a kada mi vino naliju unutra,
razum ko zna gde je, beži nekud van.

U mojoj su kosi ukrasi od inja
dok konjanik crni za tragom mi jaće,
sad znam, uzrok mnogih nesreća baš tinja
tu negde stidljivo na dnu vinske čaše.

Propšost mi se kao šarenilo javi,
pa ispijam čaše, ne krijem, još sto ću,
a bura mi želja orgija po glavi,
i strahovi što sad u meni cvokoću.

Opet vidim jasno u tom vinu cmom,
njena nežna ruka sa mojom se plete,
jurim kao vetar za peščanim zmom,
da dopunim svoju pustinju od sete.

Kad najednom jasno u ovom bokalu,
sreća zasija mi poput oreola,
i svaku zemaljsku srušto sam alu,
andeli obleću oko moga stola.

Ali sve je taž i svuda su sotone,
što bi me prodale za prokleti groš,
u običnoj vodi lako se potone,
a u cmom vinu, znam, lakše je još.

Tu ženu iz čaše ljubim sve strasnije,
što nudi mi usne poput boje krina,
sada mi je stvamo sve ipak jasnije,
u vinu je jedna bolna neistina.

Nikola Stojanović

 

Nagrade su deljene u katergoriji odraslih, učenika osnovnih i srednjih škola, a posebno priznanje pripalo je pripremnoj grupi vrtića iz Čitluka i Biljani Đorđević za kreativan rad i masovnost na konkursu.

 

Izvor: RTK

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply