Letnje računanje vremena od nedelje

Pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan sat unapred, u nedelju, 31. marta, u dva sata ujutru počeće letnje računanje vremena, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale.

Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena u ovoj godini počinje poslednje nedelje marta tako što se vreme u dva ujutru pomera za jedan sat unapred i računa kao tri sata. Prema važećem zakonu, letnje računanje vremena u Srbiji završava se poslednje sedmice u oktobru. Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije. Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena uskladjeno sa Evropskom unijom. U svetu, službeno vreme se pomera unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena odredjuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

PROČITAJ JOŠ:  GRAĐANI RASINSKOG OKRUGA PRIMAJU SKORO NAJMANJE PLATE U SRBIJI: Na 22. mestu od ukupno 24. okruga po prosečnim primanjima građana, zvanično objavljeni podaci Zavoda za statistiku

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, sa obrazloženjem da se time se „produžava“ dan, omogućuje ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagodjavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države. Na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu. Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo. Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 država, uglavnom na severnoj hemisferi. Od 2002. godine zemlje EU, kao i ostale države u Evropi, odredile su da početak letnjeg vremena bude poslednje nedelje u martu, a završetak poslednje sedmice u oktobru. Island je jedina evropska zemlja koja ne pomera satove. Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena. Izrael je, primera radi, do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla prelaziti na izraelsko letnje vreme.

PROČITAJ JOŠ:  Petar Miladinović autor filma o najvećim odlikovanjima u Velikom ratu i njihovim vlasnicima iz Rasinskog okruga

Pojedini astronomi su protiv pomeranja kazaljki i veštačkog „produženja“ dana, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply