Kako se postaje SNSvetac? Hoćete li i Vi kleknuti pred Batinom freskom u Batinoj crkvi na Batinoj Bagdali?!

Kako najlakše postati SNSvetac

Kako najlakše postati SNSvetac – Dobar deo Zemljana veruje da nismo sami u svemiru. Posle gledanja Jutarnjeg programa Televizije Pink prošlog ponedeljka Srbi ne samo da veruju kako nisu sami u svemiru, već je jedan deo Srba čvrsto ubeđen kako nisu sami ni u trolejbusu broj 28 koji saobraća na liniji Studentski trg – Zvezdara.

Kako najlakše postati SNSvetac

Dobar deo Zemljana veruje da nismo sami u svemiru. Posle gledanja Jutarnjeg programa Televizije Pink prošlog ponedeljka Srbi ne samo da veruju kako nisu sami u svemiru, već je jedan deo Srba čvrsto ubeđen kako nisu sami ni u trolejbusu broj 28 koji saobraća na liniji Studentski trg – Zvezdara.

Mada je prema opisu sagovornice Jutarnjeg programa Pinka, koja je tvrdila da je svojevremeno u trolejbusu broj 28 videla vanzemaljca, sve izvesnije da ta linija saobraća na liniji Studentski trg – Mars.

Od prošlog ponedeljka, pak, jedan deo Srbije ubeđen je da sem u trolejbusu, na svakakve neočekavane pojave možeš naići i u crkvi.

Kada je jedan vernik Crkve svetog Jovana na brdu Bagdala iznad Kruševca pre neki dan obavio uobičajen obred: prekstio se, ušao u hram i klekao da se pomoli, zadesilo ga je čudo božje.

Jasno je čuo kada je jedan od likova na fresci progovorio i počeo da prosipa fazone. Jedino nije bio siguran da li je progovorio Jovan Krstitelj ili onaj manje poznati svetac levo od Krstitelja što ima šiške.

– Ljudi, desilo se čudo! Progovorila freska! – istrčao je u crkvenu portu da obavesti narod o čudu kakva se u Srbiji s vremena na vreme dešavaju, uglavnom proplače ikona Bogorodice, ali se nikada do sada nije desilo da freska počne da prosipa fazone.

– Šta je freska rekla? – bili su znatiželjni vernici.

– Rekla je, svojim ušima sam čuo: “Volim ove vernike koji ovako lako kleknu!” – uzbuđeno je objasnio onaj.

– To mora da je neka poruka! – urlali su oduševljeni vernici: “Gospod želi da nam poruči da je lako kleknuti i pomoliti se!”

I onda su sa svih strana nagrnuli vernici da vide čudo na brdu Bagdala, verujući kako se i u njihovom kraju konačno pojavila pravoslavna varijanta Gospe iz Međugorja, dok u međuvremenu neko nije primetio nešto još čudnovatije, pa je ta freska dobila naziv: Gospa iz Međuvremena.

– Ljudi, u crkvi mi se ukazao Bata Gašić! – istrčao je ushićeno da obavesti okupljene u porti.

– Čudo! – viknuli su vernici i uleteli u crkvu.

– Gde si ga video? – pitali su znatiželjno.

– Eno ga tamo pored Jovana Krstitelja, onaj sa šiškama, drži malu crkvu u rukama!

– Stvarno! Čudo! To je poruka, to Gospod želi da nam kaže kako bi Bata trebalo da preuzme crkvu u svoje ruke! – vernici nisu krili oduševljenje i odmah uputili peticiju Sinodu SPC i Predsedništvu SNS da Bata Gašić preuzme u svoje ruke Srpsku pravoslavnu crkvu, jer je to poželeo Gospod putem freske, ali je Predsedništvo SNS ipak odlučilo da Bata preuzme Bezbednosno – informativnu agenciju. Jer je to, prema njihovom verovanju, takođe poželeo Gospod.

Pa će u centrali SNS tim povodom verovatno biti oslikan mural na kome Bata Gašić u rukama drži minijaturnu repliku zgrade BIA na Banjici.

Sa druge strane, Sinod SPC je došao do zaključka da Bata Gašić ispunjava sve uslove za freskopisanje: pola Srbije kada ga vidi automatski počne da se krsti, neki desnom, a neki i levom, što prema tumačenju pravoslavnih teologa pokazuje da ga narod još za života doživljava kao sveca. Pred Batinom pojavom krste se čak i ateisti.

– Eeeeee, Bože svašta… – uglavnom izgovaraju kada uoče Batu i počnu masovno da se krste, najčešće pred televizorom.

Sinod SPC je došao do zaključka i da jedan deo vernika, sem što počne da se krsti na svako prikazanje Bate Gašića, pred njim automatski padne na kolena, što prema tumačenju pravoslavnih teologa takođe ukazuje da Bata ima fenomenalne predispozicije za sveca.

Sem toga, Bata Gašić je jednom prilikom izjavio da su ga mediji razapeli na krst, a prema hrišćanskom verovanju razapinjanje na krst je pokazatelj da bi Bata imao bogatu internacionalnu karijeru samo da se rodio koju godinu pre Hrista. Danas, naime, niko ne bi verovao u Isusa, svi bi verovali u Batu.

U Bibliji piše: “Jer koga ljubi Gospod onog i kara”. Tim citatom grupa autora Biblije htela je reći da koga svevišnji voli, ponekad ga i izgrdi, ali za njegovo dobro.

I u Statutu SNS izgleda piše: “Jer koga ljubi Gospod onog i kara”, ali taj član Statuta niko nije shvatio sem Bate, kome je jednom prilikom, direktno odozgo, sa najsvevišnjijeg mesta poručeno: “Gašić je jedan od mojih najodanijih prijatelja, ali ne može da ostane ministar“.

Bata je tada potpuno shvatio suštinu one biblijske pouke.

”Gašić je jedan od mojih najodanijih prijatelja – to znači da me Gospod ljubi” – tumačio je tada Bata. “Ali ne može da ostane ministar odbrane – to znači da me Gospod kara”. Tako da je Bata postao veliki vernik i još veći investitor. A potom iz SNSvetac.

Ali pošto je fabrika čipova veoma skupa grinfild investicija, odlučio se za realizaciju nešto manje grinfild investicije – hrama Svetog Jovana Krstitelja na Bagdali. Taj hram udahnuće novi život privredi kruševačkog regiona – u njemu će posao naći najmanje jedanaest mladih ljudi sa biroa za nezaposlene – tri popa, tri trgovca svećama i tamjanom, dva asistenta popa, jedan freskopisac, jedan crkvenjak i jedan zvonar.

U hramu Svetog Jovana, dakle, biće angažovana samo domaća pamet specijalizovana za visoku tehnologiju, a posebno za svevišnju tehnologiju, kojom nisu ovladali ni u fabrici čipova.

U epizodi „Čudo u Pekamu“ serije „Mućke“ Rodni i Del Boj pokušavaju da ubede sveštenike da su suze koje teku iz očiju kipa Device Marije u stvari sveta vodica, ali se kasnije ispostavi da Devici Mariji suze teku zato što u crkvi baš iznad kipa prokišnjava krov. Tada saznamo i da je “ktitor” krova bio Del Boj.

Tako da postoje izvesne sličnosti između Bate Gašića i Del Boja – obojica se bave biznisom, obojica su ktitori, jedino što Del Boja nikada nije dobio svoju fresku. Toga čak ni on nije mogao da se seti.

Posle ovoga u Srbiji neće biti moguće smisliti neko veće čudo. Osim ako se jednog jutra na Pinku ne pojavi neka žena i ushićeno izjavi:

– Videla sam Batu Gašića u trolejbusu!

Izvor: Kolumna Draže Petrovića

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply