Intervju: Dragiša Binić, o životu i uspesima sa Crvenom Zvezdom, ali ne i o skupocenom automobilu koji vozi na račun siromašnog kruševačkog fudbalskog saveza!

Dragiša Binić Foto: N. Skenderija

POLUVREME SA BIVŠIM ASOVIMA Dragiša Binić: Rat nam “uzeo” bar dve titule! Bili smo, pre svega, tim, družili se, ginuli jedni za druge. Da smo ostali na okupu bar još dva-tri puta bismo bili vladali Evropom – priča Binić

 Dragiša Binić Foto: N. Skenderija

Dragiša Binić Foto: N. Skenderija

JEDNO je sigurno kada pričate sa Dragišom Binićem (20. 10. 1961, Kruševac), nekadašnjim asom Crvene zvezde, a to je da će odgovoriti na svako pitanje, ma koliko provokativno bilo…

* Čini se da je Dragiša Binić bio znatno bolji fudbaler nego što je to medijski propraćeno?

– To je sudbina 99 odsto, ne samo fudbalera, već sportista u Srbiji. A sportisti su najveći ambasadori ove zemlje, što nije slučaj sa ostalim strukturama u zemlji. Tu pre svega mislim na politiku i privredu.

* Političare, očigledno, baš i ne cenite?

– Sa minimalnim ulaganjem sportisti postižu vrhunske rezultate, a cela država bi, umesto što ih svojata kada im je to potrebno, morala da se pokrije ušima. Jedini ispravan način da se dođe do cilja, do vrha, jeste onaj koji sportiste vodi do trona. Svim ostalima je najvažniji lični interes i zato varaju i prave mutne kombinacije. Nije im strano ni da vas provlače kroz blato pričama o nameštaljkama i slično jer oni na sve gledaju sa svoje tačke gledišta, pošto su tako navikli da rade.

* Da li vam je tokom karijere smetalo što su drugi bili u prvom planu?

– Izbijanje drugih u prvi plan nije sportska stvar, već interesnih struja u klubu. Jer, pravljenje velikih imena od nekih igrača, koji su imali kvalitet i bili mlađi, bilo je od koristi prilikom prodaje. Ja sam imao ugovor na godinu dana sa Zvezdom i bio slobodan bez obeštećenja. Nisam tražio ništa kada sam dolazio, ali nisu mogli ništa da dobiju kada sam odlazio, pa im nisam bio bitan.

* Napredak, pa četiri godine u Nišu (101-20), zatim Crvena zvezda (54-27) i to dva puta?

– Bilo mi je u Radničkom dobro, igrali smo i u Evropi i to ne sporednu ulogu. Imao sam ponudu Bresta, ali sam ipak došao na „Marakanu“. Ja sam stalno kasnio po godinu dana i odlazio posle godinu dana. Tako je bilo i sa Zvezdom koju sam napustio zbog nesporazuma sa Veliborom Vasovićem. Vratio sam im 100.000 dolara i otišao u Brest (29-18) gde je Slavoljub Muslin bio direktor. Opet, posle jedne sezone stigao sam u Španiju, ali sam se u Levanteu kratko zadržao, valjda samo šest meseci i opet sam se obreo u Zvezdi. Ljupku Petroviću je trebao brz igrač, Piksi je već otišao, i ja sam stavio paraf, pogađate, na godinu dana.

* Kako je Zvezda postala prvak Evrope, iz vašeg ugla?

– Bili smo, pre svega, tim! Izlazili smo zajedno, družili se, ginuli jedni za druge i tako osvojili Kup evropskih šampiona. Da nije bilo rata, da se država nije raspala, da smo ostali na okupu, bili bismo još dva-tri puta vladari Evrope. I to sa timom u kojem nije bilo nijednog stranca.

* Da li je tačno da niste bili zadovoljni kada je Ljupko Petrović odredio bunker taktiku u finalu KEŠ?

– Tako je, ja sam smatrao da treba da igramo našu igru. Ljupko je hteo drugačije i zato smo delovali potčinjeno, a i danas mislim da smo mogli mnogo bolje. Ja sam iskakao iz taktike, tako smo i stvorili dve šanse…


Binić šutira na gol Bajerna pored Tomasa Štrunca Foto. N. Paraušić

* Pričalo se da ste vodili noćni život, da ste uvek bili među onima koji su se pitali i na terenu i van njega?

– Ja jesam izlazio, ali nikada nisam ni pio ni pušio. A svi u klubu su znali da su igrači pod mojom kontrolom i da nema opijanja. I sve je odlično funcionisalo.

* Da ste imali kratak fitilj ne možete da poreknete?

– Nije to sporno, ali mi je jasno da ciljate na onaj sukob sa igračima Hajduka. E, pa, bilo je to ovako. U poslednjem kolu igrali smo u Splitu, od Hajduka smo prethodno izgubili dva Kupa, a onda su domaći igrači četiri puta zaredom žestoko uklizali Siniši Mihajloviću. Ja nisam mogao to da gledam i krenuo sam ka njima, a čekao sam i Skoblara na zicer jer nas je provocirao na prethodnim utakmicama. Kako je cela njihova klupa utrčala i krenula na mene, udarao sam koga sam stigao, Bilića, masera i trenera Poklepovića jer sam zaboravio da Skoblar više nije na klupi Hajduka, pa mu se javno izvinjavam i ovom prilikom zbog toga. U jednom trenutku stanem i vidim da se samo ja tučem i kažem Mihi: Ja se zbog tebe bijem sa čitavim timom, a ti gledaš! A Miha će: krećem, ne brini, stići ću ja tebe i počne da ih mlati, uklizava. I to je jedina istina.

* U reprezentaciji samo tri utakmice (jedan gol), ima li objašnjenja?

– Nije tajna da se uvek igralo po ključu. Imam i jednu fotografiju reprezentacije na kojoj sam, nažalost, ja jedini iz Srbije. A selektori su više voleli one koji ćute, smeju se i plaču kada im oni to kažu. Crvena zvezda je bila prvak Evrope i sveta, a u reprezentaciji je imala samo dvojicu igrača.

* Angažovani ste i dalje u fudbalu, na raznim funcijama?

– Predsednik sam Rasinskog okruga, koji je najveći u Srbiji već tri mandata, potpredsednik sam regiona Istočne Srbije, takođe u tri mandata, a stalno su ispred mene ljudi bez sportske biografije, ali su oni članovi partijskih organizacija. Kada se poslednji put biralo u mom regionu, predsednik FSS Slaviša Kokeza je insistirao da pustimo Tončeva da pobedi. Kažem mu da ja već treći mandata puštam nekoga da pobedi, ali me je on uveravao da sam potreban u FSS. Ja sam svesno izgubio da bi Tončev pobedio, a meni se predsednik FSS od tada ne javlja. Ja sam jednom pitao šta se dešava jer nisam tip koga neko može da drži na ledu, insistirao samo na odgovoru, da li će Kokeza da ispuni obećanje ili ne, a odgovor očekujem, istina sa velikom zakašnjenjem, ovih dana. Ne interesuje me neko mesto da bih primao platu, niti bih tako mesto prihvatio.

 

ZAMAK SA ČETIRI KULE
* O vašoj kući se pričaju bajke, imate li vremena da tamo uživate, sa porodicom i prijateljima?
– Volim svoj kraj i nisam zaboravio ko sam i odakle sam, moje odrastanje na selu, ljude iz zavičaja. Ne zaboravljam ni roditelje i njima sam produžio život jer nisam otišao sa ognjišta. Napravio sam pravi zamak, sa četiri kule, opasao ga zidinama unutar koga su tri kuće, bazen (15 puta 8), voćnjak, vinograd. Porodična baza, tu se okupljamo, družimo, zabavljamo…

 

SINOVI OD DVE I 30 GODINA
* DA li je sin Petar isti tata i hoće li šutirati loptu?
– Petar će 25. maja napuniti dve godine, ali već šutira i levom i desnom nogom i, naravno, navija za Zvezdu. Ćerka Barbara (16) živi u Cirihu, a sin Vladan (30), koji je jedno vreme igrao u Zvezdi, odavno je ostavio fudbal i podario mi je unuka.

 

ORUŽJE MI SPASLO ŽIVOT * VOLITE i oružje?
– Da, i taj hobi mi je spasao život. Ljubav prema oružju nasledio sam od dede i oca i odličan sam strelac. Kada su me napali u sačekuši, praštalo je, ja sam izvukao živu glavu zato što sam pogodio napadača koji je pucao u mene. On je sada u zatvoru.

 

SKUPOCENI AUTOMOBIL KOJI DRGIŠA BINIĆ VOZI O TROŠKU GRADSKOG FUDBALSKOG SAVEZA

Pre izvesnog vremena Kruševac Info web portal je pisao o zloupotrebama u Fudbalskom savezu Rasinskog okruga, a po svedočenju ljudi koju su prigovarali na zloupotrebe.

Tada je sa računa saveza plaćeno preko 30 000 evra za kupovinu novog automobila Passat-a, sa najskupocenijom opremom, bez valjanog razloga, osim da predsednik ovog saveza Dragiša Binić uživa samostalno u luksuzu. Pored ove basloslovne novčane sume plaćani su i skupoceni servisi automobila, kako bi automobil ostao u garanciji, od po 1000 evra godišnje, a opet o trošku fudbalskog saveza, pa preko toga još oko 100 000 dinara za nepotrebni trošak za saobraćajne tablice na kojim je pisalo i piše FSRO! Automobil je privatizovao i vozio Dragiša Binić, kao i njegov sin Vladan Binić, fudbaler FK Napredka, dok je igrao fudbal u Kruševcu.

Automobil je korišćen ne više od 1000 kilometara za poslove saveza, za odlazak do nekog obližnjeg mesta, a ostale desetine i stotine hiljada kilometara su načinjeni vožnjim Dragiše Binića i najbližih rođaka.

Fudbalski klubovi koji sačinjavaju savez, kao i rukovodstva potčinjenih saveza, su ostali nemoćni da spreče ovu ogromnu zloupotrebu, jer su doživljavali šikaniranja i pozive u nezgodno vreme, ali su zato nama javljali sva dešavanja, što smo i objavljivali, a sada se ponovo podsećamo. Gordišnja članarina za takmičenje koju klubovi ovog saveza plaćaju je u zadnjih nekoliko godina više puta povećavana, a da su usluge koje dobijaju ostale iste. Kako su fudbalski klubovi finansirani najčešće iz gradskog budžeta, zaključak je da Dragišu Binića finansiraju građani Kruševca i okolnih mesta.

O ovome Dragiša Binić nije pričao u svom intervjuu, iako je sigurno da bi to možda i najviše interesovalo građane Kruševca, posebno sve sportiste Kruševca, koji ne dobijaju novac od grada Kruševca za osnovne potrebe, a kamoli malo više za normalno funkcionisanje. Dok za to vreme Dragiša Binić i savez na čijem je čelu i dalje nerezonski i za lične interese troše mesečno desetine hiljada, godišnje i više miliona dinara za ličnu promociju i uživanje koje im sport omogućava!

 

Izvor: Novosti.rs (uz dodatak)

Facebook Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *