Горан Раичевић, борац без страха пре 20 година отрчао у легенду

Борац без страха пре 20 година отрчао у легенду

У 18.55 часова у Оперативни центар Приштинског корпуса стигла је информација да је код села Качикол, 6. маја, погинуо славни атлетичар Горан Раичевић, рођен 26. јуна 1963. године у Крушевцу. Био је у 3. батаљону 354. пешадијске бригаде и од првог дана истакао се храброшћу. Погинуо је као припадник извиђачке јединице  која је у пратњи команданта батаљона ишла на задатак. Возило у коме се налазио Горан са друговима наишло је на заседу терориста, који  су после  испаљене мине из ручног бацача, отворили јаку ватру из пешадијског и снајперског оружја. Том приликом су смртно погођени Горан и  возач, а осам војника је тешко рањено.

Горан Раичевић погинуо је месец дана по доласку на Косово и Метохију. Према изјави команданта јединице одбио је да иде на одмор. Остао је у јединици и погинуо бранећи своју земљу. Отишао је у легенду као храбри Рајко, како су га другови звали, и велики атлетски ас.

Ожењен је Јеленом, такође атлетичарком, са којом има близанце – кћерку Катарину и сина Николу.

„Сећам га се и као дечака“, каже командант Треће армије генерал-пуковник Небојша Павковић,  „који је победио на кросу ‘Политике’ и касније када је, као атлетичар ‘Партизана’, побеђивао на овом и другим кросевима  и уличним тркама у градовима широм Југославије.

Под утиском сам сазнања о погибији атлетског аса Горана. Присећам се разговора са начелником Штаба Треће армије генералом Љубишом Стојимировићем који ме је информисао о доласку војног обвезника Раичевића на Косово и Метохију, у састав 354. пешадијске бригаде. Одазвао се позиву на мобилизацију 8. априла 1999. године, иако је имао могућност да као врхунски спортиста буде ослобођен. Поред тога, био је у тиму за учешће на маратону у Грчкој. Између националног спортског дреса  и уноформе Војске Југославије изабрао је униформу и отишао на ратиште. Записане су речи које је том приликом изговорио: ‘Како да не одем, шта би рекли моји из Стројинаца, да сам кукавица, да сам изневерио своју децу, свој народ и себе. Идем, јер ми је то дужност“.

Контраадмирал у пензији, Бошко АНТИЋ

Facebook Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *