Farma magaraca u Trmčaru, jedina u ovom delu Srbije, sa imenima životinja od najboljih prijatelja i rodbine (SNIMAK)

Žare, Slavica, Ljilja – magarci koji uživaju u podjastrebačkom raju

Vladimir Gajić Malajac, iz Trmčara kod Kruševca, uzgojem životinja bavi se punih 40 godina. Lame, nojevi, divlje svinje, jeleni lopatari, neobične su vrste koje su privremeno stanište pronašle na njegovom imanju podno Jastrepca. Od kako je u penziji, opredelio se isključivo za magarce, i to balkanske. Jedini je čuvar ove autohtone vrste u Rasinskom okrugu.

Simpatična družina često je na ispaši. Kada su na okupu, blizu štale i poslušno dolaze na zvižduk gazde, da utole glad ali i da zadovolje radoznalost.

Pripremila Gorana Mladenović

Žare je predvodnik stada od 27 magaraca. Najstariji ima sedam godina, a najmlađi tek mesec dana.

Ove godine, familija na farmi se uvećala za osam prinova, a do godine će ih biti još 16.

„Magarica nosi godinu i petnaest dana, a hoće da prebaci i do trinaest meseci. Do 50 godina žive“, rekao je vlasnik farme Vladimir Gajić.

Izdržljivi su, verni, umiljati i pomalo tvrdoglavi. Ukratko, ovi kopitari su specifični kao i ljudi koji se njima bave.

Malajac je za ljubimce stvorio raj na deset hektara.

Svaku životinju poznaje u dušu, a daje im imena bližnjih i prijatelja. Na osnovu izgleda i osobina.

„Žare je moj prijatelj iz Kuršumlije. Slavica, to mi je svastika. Ljilja je žena. Sve je to u okolini. Sledeći put kad dođete biće neka Gorana (ime novinarke) i… ne znam kako se zove snimatelj? Dejan“, najavljuje Vladimir.

Država je prepoznala problem izumiranja ove autohtone rase, pa malobrojne čuvare balkanskih magaraca stimuliše subvencijama – iznos je 30.000 dinara po grlu.

„Poljoprivredni fakulteti u Zemunu, u Novom Sadu, zajednički su napravili zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede jedan plan i program da se te domaće autohtone rase očuvaju. Jer mi treba da imamo kao neku tu banku gena, kako bi sutradan u stvaranju nekih novih naših domaćih rasa išli od tog prvog bazičnog materijala i onda nadogradnjom došli do nekih naših kvalitetnih rasada domaćih životinja koje će za naše podneblje, za naše poljoprivredne proizvođače dati adekvatan ekonomski rezultat“, rekao je Boban Rosić, stručni saradnik za stočarstvo PSSS iz Kruševca.

Vladimiru zarada, nije prioritet. Zahvaljujući farmi kaže produžio je životni vek.

Mleko magarice pomoglo mu je da se oporavi posle moždanog udara.

Tu i tamo proda po neku životinju, a želja mu je da plasira liniju kozmetičkih proizvoda za dame, koje su uz decu najčešći posetioci ove, podjastrebačke oaze.

Izvor: Rts.rs

Link: https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4155523/autohtona-vrsta-magarci-uzgoj-balkanski-magarac.html

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply