Danas je Sveti Trifun

sv_trifun

Danas proslavljamo Svetog Trifuna, svetitelja rodom iz Male Azije, stradalog za Hrista u 3. veku. Sveti Trifun je zaštitnik vina i vinogradara, a u našem kraju se uz sveto-liturgijska sabranja, održavaju i molitve u vinogradima i osveštavaju slavski kolači u čast Svetog Trifuna.

sv_trifun

U varvarinskom selu Bačina, u vinogradima Rubina, održana centralna proslava obeležavanja Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara. U ovom varvarinskom selu  “Rubin“ ima 80 hektara pod grožđem, a na 17 ostalih lokacija, od Ćuprije do Preševa  još oko hiljadu i sto hektara. Ovogodišnji kolačar u  Bačini je Borjanka Đakovac, koja je kolačarstvo predala Milivoju Marjanoviću. Sečenje slavskog kolača i moleban Svetom Trifunu obavio je mesni paroh Goran Gajić, uz želju da sa ovih i drugih zasada proizvodi Rubina, poput „Rozea“, „Tera Lazarike“ i „Vinjaka“  krase stolove u našoj zemlji, ali i na drugim kontinentima.

Povodom vinogradarske slave i Dana opštine Aleksndrovac Svetog Trifuna, u Velikoj sali Doma kulture održava se Svečana akademija i Festival vina, na kojoj se dodeljuju nagrade opštine Aleksandrovac. Nakon akademije, kod Muzeja vinogradarstva i vinarstva, u vinogradu Poljoprivredne škole je obredno orezivanje vinove loze.

Bogatim dramskim programom u aleksandrovačkom Domu kulture obeležen je dan ove Opštine i vinogradarska slava Sveti Trifun. Program je počeo izvođenjem komada Srpske majke, rađen po tekstu i režiji mr Velibora Simčevića i Nemanje Jevtovića. Predsednik opštine Aleksandrovac, Dragan Blagojević podsetio je na osmovekovnu tradiciju vinogradarstva, značajne manifestacije i čestitao Dan opštine. Dodeljene su pohvale, plakete i nagrade, među kojima i snimatelju naše kuće Goranu Erčeviću. Najviša priznanja, Februarske nagrade, pripale su posthumno profesoru istorije, Miloslavu Bondžiću i lekaru dr Krsti Hristovu. Danu opštine Aleksandrovac prisustvovao je veliki broj zvanica iz političkog, privrednog i javnog života, među kojima je bio i gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić. Održan je i Festival vina i orezivanje čokota loze kod Muzeja vinarstva i vinogradarstva.

Sveti Trifun živeo je u trećem veku, a rođen je u Kampsadi, u Frigiji. Roditelji su mu bili pobožni i svoju pobožnost su i na svog sina preneli.

U svom životu bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva, te je mnoge bolesnike od raznih bolesti molitvama lečio.

Priča se da je, između ostalih, iscelio i Gordu, kćer rimskog cara Gordijana, koja je patila od neke duševne bolesti od koje je nijedan lekar nije mogao izlečiti. Za to ga je car bogato nagradio, ali on je sve darove razdao siromasima. Za vreme rimskog cara Decija, Trifun je pretrpeo strašno mučenje i na kraju umro.

Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši sa njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja. Kad se vrši ovaj čin uzima se zejtin iz kandila svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd, i pored ostalog čita i „zaklinanije svjatago mučenika Trifuna“. Na taj način sveti Trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva.

Naši vinogradari zbog toga slave svetog Trifuna kao patrona, pa toga dana idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati. Zbog toga svetog Trifuna u Istočnoj Srbiji zovu Orezač i Zarizoj.

Na svetog Trifuna počinje sečka (februar), naravno po starom kalendaru, za koju seljaci na Kosovu kažu: „Sečka seče, Marta dere, Sveti Sava kožu bere“. Sečka je, opet rekla: „Da nemam strah od moje starije sestre zime, grane bi od ognja vrelo s jedne strane, a ja bi’ ga s druge strane smrzla“ – toliko u februaru može biti hladno.

Ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Narod još kaže: „Triša zabo ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope“.

Izvor: RTK

Facebook Komentari
You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply