APSOLUTNA CENZURA, fašističko jednoumlje, blokada informacija kruševačkih medija pod vlašću SNS-a!

Фотографија корисника Samoodbrana

IZ KRUŠEVCA S LJUBAVLJU: APSOLUTNA CENZURA! Aposlutna cenzura, fašističko jednoumlje, potpuna blokada informacija, ispiranje mozga građana – to je ono što nam je za svega 4 godine donela Srpska napredna stranka. Danas onaj mali broj lokalnih televizija koje nisu u vlasništvu SNS-a i povezanih lica, moraju da pravdaju svaki izveštaj o opozicionim aktivnostima, to jest, i ono što prodje kao izveštaj ne sme u sebi da sadrži kritiku štetočinske politike Gašića i kompanije.

Фотографија корисника Samoodbrana

 

Još u septembru 2015.godine, Gašić je obavio razgovore sa vlasnicima i urednicima medija da bi im napomenuo šta mogu a šta ne tokom izborne kampanje. Iako lokalne televizije imaju malu,gotovo zanemarljivu gledanost, u protekle dve godine, SNS je panično krenuo u kupovinu i cenzurisanje, plašeći se mogućnosti da bilo kakva kritička reč prodre do javnosti. Takav paničan strah nije imala nijedna vlast do sada, a imali smo širok izbor loših vladara i cenzora slobodne reči.

Bratislav Gašić promovisan je lažno, od strane Vučića, u čoveka iz medija, to jest kako reče: “Znamo se sa televizije 20 godina“. Istine radi, Gašić, par godina pre osnivanja Srpske napredne stranke, kupuje TV Plus od osnivača koji je, kroz cele devedesete, i u prvoj polovini prve decenije 21.veka, bio vlasnik i direktor te medijske kuće. Za kratкo vreme Gašićevog menadžerisanja, televizija je potpuno finansijski i organizaciono devastirana. Medjutim, ono što su SNS i Gašić, kao izvođač radova, napravili u poslednjih par godina u sferi lokalnih medija moglo bi se nazvati pravom MEDIJSKOM HIROŠIMOM I KASAPNICOM MEDIJSKIH ZANIMANJA. Gašić nema nikakvo lično iskustvo u medijima, sem što se on i njegovi javljaju kao kupci na “poštenim“ aukcijama. Nikada nije obavljao novinarski, snimateljski ili montažerski posao. Nemamo informacije da li je ikada, kao stručnjak za keramičke poslove, postavljao pločice u nekoj od medijskih kuća, ali to se valjda nigde, sem u Vučićevim halucinacijama, ne bi moglo opisati kao medijsko iskustvo.

A sve je zapravo krenulo sa Đilasom i EUfašističkim Zakonom o radiodifuziji kojima su lokalnim televizijama nametnuti troškovi od DVE HILJADE EVRA MESEČNO. Paralelno sa time, firme koje su bile marketinška podrška lokalnim medijima uništavane su politički, divljački privatizovane ili im je kao n.p.r. velikim kruševačkim firmama menadžment i kompletno upravljanje preseljeno u Beograd. U takvoj atmosferi, mediji koji nisu bili pod kontrolom vlasti ili prljavih paradržavnih struktura nisu mogli da opstanu, niti da konkurišu za dozvolu. U ime pravljenja reda u etru,Đilas i Tadić su stvorili uslove za ono što će kasnije do krajnosti sprovesti SNS i Vučić.

Danas mediji mogu da postoje samo ako ih finansiraju državne firme, jer one mogu da bacaju pare u bunar bez ikakve odgovornosti. Sem državnih firmi, da pokvarenost vlastodržaca bude veća, šatro-privatne medije danas finansiraju lokalne samouprave. Da podsetimo, privatizacija lokalnih medija vršena je upravo zbog toga da lokalne samouprave ne bi bile finansijeri i uređivači lokalnih medija.

Medijsko maltretiranje i maltretiranje medija nisu više stvar političkih stranaka. Ovo je pitanje elementarnih ljudskih i građanskih sloboda. Nama je Vučić namenio sudbinu da ljudi sumnjivih biografija i loših namera kreiraju sliku naše stvarnosti. Zbog ukinutih sloboda, mi građani Kruševca i Srbije imamo obavezu da glasom na izborima kažemo NE DIKTATURI! Danas je manje važno ko gleda levo a ko desno. Danas je NE SNS-u na izborima, pitanje odluke da li želiš da budeš ROB ili slobodan čovek.

Teskt objavljen na: ISTRAŽIVAČKI TIM SAMOODBRANE

Facebook Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *