84 žene iz Kruševca zatražile pomoć na SOS telefonu u 2015. godini

Pomoć na SOS telefonu u 2015. godini zatražile 84 žene iz Kruševca i okoline

Pomoć na SOS telefonu u 2015. godini zatražile 84 žene iz Kruševca i okoline

Pomoć na SOS telefonu u 2015. godini zatražile 84 žene iz Kruševca i okoline

SOS telefonu, koji radi u okviru kruševačkog Udruženja žena „Peščanik“, u 2015. godini javile su se 84 žene a 10 muškaraca tražilo je pomoć za svoje rođake.

 

Kako se navodi u Izveštaju Udruženja, ukupno je bilo 143 poziva, 120 dolazaka u prostorije na direktne konsultacije, a 92 žene dobile su pravnu pomoć.

Podršku ženama koje trpe nasilje, u toku prošle godine, omogućavale su i organizacije „Ž kao žena i kao Župa“ iz Aleksandrovca, Forum mladih sa invaliditetom iz Trstenika i kruševačka „Romani Cikna“ na romskom i srpskom jeziku.

Izveštaj je pokazao da je u 2015.godini pruženo 789 usluga, a ukupan broj žena koji je zatražio pomoć, uključujući i žene koje su se javile Romani cikni, organizaciji „Ž kao žena“ i Forumu mladih sa invaliditetom bio je 118.

Među njima je bilo 10 žena sa invaliditetom i 11 Romkinja.Podaci pokazuju da je od 84 žene, njih 54 trpelo fizičko i psihičko nasilje, da su ekonomskom bile izložene 23 žene, psihičkom 10, proganjanju osam, dok su seksualno nasilje doživele četiri, a fizičko tri žene.

PROČITAJ JOŠ:  Meštani naselja Radmanovo blokirali put Brus-Brzeće zbog izgradnje MHE Kresaja

Starosna struktura 78 ispitanih korisnica SOS podrške pokazuje da ih je najviše u dobi od 36 do 45, i od 46 do 55 godina.

U „Peščaniku“ ističu da 36 od ukupno 84 korisnica SOS telefona, nisu nasilje prijavile nikome osim konsultantkinjama tog Udruženja.

Nasilje je, prema podacima iz Izveštaja, u skoro 36 odsto slučajeva vršio muž, u skoro 11 odsto bivši muž, odnosno, u oko 21 odsto partner ili u tri odsto slučajeva bivši partner.

Poslodavac se kao nasilnik pojavljuje u skoro 6 odsto slučajeva, u isto toliko i komšija, dok je su srodnik ili neko drugi bili nasilnik u nešto više od 8 odsto slučajeva.

Aktivistkinje „Peščanika“, koje su sačinile Izveštaj, navode da su ekonomska zavisnost, nedostatak podrške u okruženju i zajednička deca sa nasilnikom najčešći su razlozi koje žene navode za ostanak sa nasilnikom.

Iskustva pravnice, angažovane na pružanju besplatne pravne pomoći ženama koje su preživele nasilje, pokazuju da su žene bile zahvalne za pružene usluge i ocenile su ih veoma značajnim, posebno žene bez posla i prihoda.

PROČITAJ JOŠ:  Meštani naselja Radmanovo blokirali put Brus-Brzeće zbog izgradnje MHE Kresaja

One su navele i da im je besplatno savetovanje olakšavalo izglede da krenu putem izlaska iz nasilja.

Klijentkinje SOS telefona i Pravnog savetovališta su često izražavale nezadovoljstvo radom institucija i postupajućih službenica i službenika, zbog čega u „Peščaniku“ ističu da je neophodno da institucije posvete veću pažnju proceni rizika, pružanju adekvatne pravne i psihosocijalne pomoći

U ovom Udruženju ističu i da je neophodno veću pažnju posvetiti hitnosti prilikom postupanja, skratiti dužinu trajanja procesa i izricanju adekvatnije mere za nasilnike.

Kako navode, Protokol o saradnji institucija u gradovima Rasinskog okruga za sada jedva da se primenjuje, a iskustva tog Udruženja pokazuju da mnogi postupajući službenici i službenice nisu ni upoznati sa njihovim postojanjem.

SOS telefon i Pravno savetovalište za žene, žrtve muškog nasilja u Rasinskom okrugu rade od 2009 godine i deo su aktivnosti Peščanika.

Facebook Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *